- Poljoprivrede nema, industrija je razrušena. Svet muče klimatske promene, pandemija, Glina i Petrinja izgledaju kao Černobilj, obnova se nije dogodila. Vidimo da se i kapitalizam radikalno menja. Ne možemo više govoriti o neoliberalizmu i tome kako neoliberalizam utiče na postsocijalistička društva, jer danas vidimo da taj neoliberalizam više ne postoji. Možda nikada nije ni postojao. Ono što se sada javlja je nešto što Žižek, ali i drugi teoretičari poput Janisa Varufakisa, Džodi Din nazivaju nekom vrstom novog feudalizma. Neki ga nazivaju tehnofeudalizmom, neki digitalnim kolonijalizmom, neofeudalizmom, rekao je Horvat.
To se, rekao je on, može videti i na primeru Hrvatske gde se u poslednje dve godine pandemije može videti kako velike kompanije, pre svega iz Silicijumske doline, zauzimaju sve sfere života.
- Da bi u Hrvatskoj naručili hranu iz lokalnog restorana morate nazvati platformu koja je iz Silicijumske doline ili iz neke druge države preko koje naručujete hranu, ovde djeluje Uber, Airbnb … Hrvatska, baš kao ni mnoge druge zemlje, nema više nikakvu moć u poređenju sa Guglom, Fejsbukom, Eplom i drugim korporacijama.
Žižek je nedavno objavio knjigu "Heaven in Disorder" (Nebo u neredu).
- To je ponešto izokrenuta parafraza Mao Ce-Tungove da je ispod neba haos, a situacija odlična. Mislio je da komunisti znaju kuda ide istorija i da treba da iskoriste situaciju da realizuju dublju istorijsku nužnost. Danas je haos na nebu samom. Nedostaje nam osnovna orijentacija u svakidašnjem smislu. Novi Trampov populizam i levo liberalni demokratski pokret radikalno ne govore isti jezik. Ne vidim mogućnost sporazuma. Mi smo skoro u metafizičkom neredu, haos je užasan. Svi kažu da je demokratija tolerancija razlika. No, demokratija funkcioniršesamo ako postoji neki osnovni dogovor. Pre nekih dvadeset godina kad je Buš pobedio Ala Gora svi su prihvatili rezultate izbora.
Bilo je verovatno i prevara, ali kad je bilo jasno da je za nekih 200 glasova pobedio Buš svi su prihvatili rezultate. S Trampom to nije slučaj. On ruši osnovni društveni dogovor, naveo je Žižek u uvodu knjige podsećajući da je "danas s jedne strane sve više siromaštva, a s druge strane deo ljudi se ponaša kao da ne znaju kuda s novcima, troše iracionalno".
- Zdravi razum bi kazao da nema problema, jer ako tamo imaš suviše, a ovde nemaš dovoljno - prerasporedi. Ne, baš to se ne može. Kao što je Hegel rekao u 'Filozofiji prava': eksces bogatstva je da samo proizvodi na suprotnom kraju siromaštvo. Ne možemo jednostavno preraspodeliti već celu logiku treba promeniti. Sve to je znak da se nešto radikalno menja u današnjem kapitalizmu, rekao je on.
Žižek zaključuje da se događa neofeudalizam. Napominjući da neofeudalizam možda i nije najbolji termin, objašnjava:
- Danas se zajednička dobra privatizuju, tako da zajednička dobra ostaju zajednička i kao takva se privatizuju. Šta je Amazon? To je prostor u kojem mi kupujemo knjige, stvari … Baš kao i ostale velike kompanije - Fejsbuk, Bil Gejts, Zakerberg … oni nisu naši partneri koji nas iskorišćavaju, oni su vlasnici samog prostora u kojem ja mogu iskorišćavati tebe, ti mene. Sam taj prostor, zajednički prostor je privatizovan.
Užasan je Zakerbergov manifest o metaverzumu. To je neka vrsta manifesta neofeudalizma. On nudi metaverzum, digitalni svet u kojem oslobođeni prljavih, svakidašnjih stvari mi idealno komuniciramo bez boa, ali on je vlasnik toga - on kao feudalac našeg zajedničkog prostora, rekao je Žižek.
On smatra da državu treba ojačati.
- Lokalna zajednica i samouprava nije dovoljna, reafirmišimo državu. Liberalna demokratija kakvu poznajemo gubi elan. Pogledajte što se, na primer, događa u Italiji. Osim fašista, krajnje desnice, nema više nikakve alternative centru koji je na vlasti. Svi žele da Mario Dragi ostane. I levica i desnica. Znači, ona osnovna politička dinamika se gubi. Šta to znači? Opasno je. Ljudi su sve više nezadovoljni i to se nezadovoljstvo ne može reprezentovati u političkom polju višestranačke liberalne demokratije.
Govoreći dalje upozorio je na potrebu za saradnjom i jačanjem države.
- Ja sam radikalno za vakcinaciju. Ono što nas očekuje nije povratak na staro, već promena celog načina života. Ono što nam sada treba ja nazivam komunizmom. Malo provociram, ali mislim i sasvim ozbiljno. Možete reći da sam lud, pitati gde vidim komunizam. Daću vam jasan odgovor, samo čitajte velike medije, npr. onaj tužni spektakl u Glazgovu kad su se sabrali predstavnici svih velikih snaga da raspravljaju o klimatskim promenama. Zaključili su da nam je potrebna međunarodna saradnja i koordinacija, regulacija tržišta itd … "
Žižek se osvrnuo i na moralni pad Zapada.
- Države su milijarde dolara dale privatnim kompanijama za razvijanje vakcina, danas privatne kompanije prosperiraju na tome; u zemljama u razvoju nedostaje cepiva, dok se kod nas vakcine bacaju jer im prolazi rok upotrebe, nema saradnje.
Horvat se usprotivio Žižekovoj glavnoj tezi da treba reafirmisati državu.
- Problem države je, osim što imamo nacionalne države, da na kraju dolazimo na 1% onih u čijim rukama je kapital, sumirao je Horvat dodajući da misli da je najgori negativac u Silicijumskoj dolini Peter Tiel i njegova filozofija monopola.
- Problem je da država danas služi da bi Ilon Mask išao na Mars, da bi Džef Bezos bio novi feudalni gospodar, država danas u Hrvatskoj služi tome da ima 550.000 branitelja, država danas u Hrvatskoj služi u tome da nema više socijalne stanogradnje, rekao je on.
Na Žižekovo pitanje koja je alternativa državi Horvat kaže:
- Sve što radim zadnjih 10, 15 godina je povezivanje na međunarodnom nivou. S jedne strane DiEM25, s druge strane Progresivna internacionala. Za dve nedelje imamo delegaciju na Kubi gde sa kubanskom vladom pokušavamo da vidimo na koji način se njihovo cepivo, osim u Meksiko, može izvoziti i u druge države. Radimo takve stvari. Ja sam tu jako pragmatičan. Ako se može doći na vlast u nekoj državi – izvolite, podržavam one koji to rade.
Dakle, treba nam država, nemoguće je da ćemo je se rešiti instantno. Ali, istovremeno mislim da moramo graditi prostore autonomije gde god možemo... To uključuje i permakulturu, to uključuje i digitalne subverzije … na koji način mi možemo van države graditi institucije koje u slučaju kad država zakaže, što smo videli u pandemiji u svim državama, imamo instance onoga što u anarhizmu zovu – uzajamna pomoć. Dakle, neka vrsta kooperacije. Graditi institucije koje su van državne, a da nisu anarhistički snovi, zaključio je Horvat.
Kurir.rs/Jutarnji list
NE PROPUSTITE
