Turistička sezona je u punom jeku i baš kao nekada Zadar je krcat. Bilo da u dnevnu ili večernju šetnju krenete Kalelargom, nekom manjom, uskom ulicom ili, pak, rivom - svuda ćete naići na "more" ljudi. I u vazduhu se oseća neka dobra, opuštajuća atmosfera.
A onda, kada to najmanje očekujete, desi se neprijatnost. Zapravo tako nešto uopšte ne očekujete. Ipak, dogodio se jedan bahati, nezasitni, sramotni, prizemni ljudski detalj, koji u trenu zaseni prijatnu večeru.
Ovo je ispovest devojke čiju neprijatnost sa Jadrana prenosimo u celosti:
"Nakon višesatne šetnje, teta i ja odlučujemo da se počastimo večerom. Prolazimo omanjim trgom čiji su veći deo prostora, tačno ispred ulaza u državne zgrade, zauzeli stolovi dva restorana. Ugledamo jedan manji prazan sto i sedamo za njega. Eto i konobara. Kažemo da bismo večerale nešto riblje, pa ga molimo za jelovnik. On nas najpre pita zar smo samo nas dve za večeru. Kada mu uzvraćamo potvrdno, on će na to:
- Onda neću moći da vas poslužim. Moram vas zamoliti da odete jer je ovo sto za 4 osobe.
Moraćete da ustanete i odete.
Teta mu tad kaže da smo mi htele da sednemo za sto za dve osobe, ali da ih je samo nekoliko i da su svi već zauzeti, a ovaj sto je bio jedini slobodan. Predlaže mu da nam onda on nađe sto za dve osobe. Konobar odgovara da je trenutno tih nekoliko stolova za dve osobe zauzeto.
- Čekajte, vi nama želite da kažete da mi sada moramo da ustanemo i odemo, jer nam vi ne želite dati večeru, samo zato što smo nas dve sele za ovaj sto? - pitam konobara, ni sama ne verujući da tako nešto uopšte moram izgovoriti.
- Da, moraćete da se dignete i odete - kratko reče konobar.
U neverici ga pitam čuje li on sam sebe i kako mu nije neprijatno da tako nešto kaže.
- Nije to do mene. To je gazdina odluka. Gazda je naredio da se za stolom za četiri osobe ne smeju posluživati dve osobe - uzvrati konobar, sležući ramenima, i još jednom ponovivši da moramo otići.
Bila sam u totalnom šoku od tolike količine bezobrazluka, nekulture pa, ako baš hoćete, i primitivizma. Mogu samo zamisliti šta pomisle strani turisti koji se nađu u istoj situaciji kada im konobar, umesto ljubaznog uzimanja narudžbine, kaže da moraju ustati i otići, te tako osloboditi sto, kako bi se moglo zaraditi na dodatna dva tanjira više. Sramota. A restoran u kojem možete doživeti ovo antiturističko iskustvo usred Zadra zove se - La cucina. Čisto da znate. U Zadar leti dolazim već 42 godine i ovako nešto nikada do sada nisam doživela. Želim da verujem da je ovo bilo prvi i poslednji put.
Simpatična konobarica iz Ukrajine
Iako ogorčene, teta i ja odlazimo iz restorana u kojem smo neželjene malobrojne gošće i zalazimo u zavučene uličice. Dolazimo do restorana Stomorica. Svi stolovi su puni. I manji i veći. Dok razmišljamo hoćemo li produžiti dalje, prilazi nam konobarica i pita želimo li večerati. Nakon što joj potvrdno odgovaramo, ona nam uzvraća da malo pričekamo i čim se neki sto oslobodi da samo slobodno sednemo. Teta joj napominje da smo samo nas dve, a konobarica kaže: Nema veze, kad se oslobodi bilo koji sto, vi samo sedite.
Nije prošlo ni pet minuta i nas dve smo već sedele za stolom. I on je bio za četiri osobe. Prilazi nam druga konobarica, pozdravlja nas na engleskom jeziku i pita šta želimo da naručimo. Pomislivši kako ona misli da smo strankinje, uzvraćam da možemo razgovarati na hrvatskom, a konobarica nastavlja na engleskom, jer hrvatski jezik još uvek ne govori. Pitam je odakle je i saznam da je Ukrajinka. Ukratko, na tom mestu smo teta i ja prijatno večerale za stolom za četiri osobe.
Želela sam još štošta da je pitam, ali videh da je u gužvi i posvećena poslu, pa nisam htela da je ometam. Tek na kraju, odlazeći, poželela sam njoj, njenoj porodici i zemlji svako dobro.
Kazah: "Slava Ukrajini", na šta se ona blago nasmejala i zahvalila. „Niko odavde ne želi da radi kao konobar“
Teta i ja nastavljamo šetnju Zadrom. U jednom trenutku, kod crkve Gospe od Zdravlja, prolazimo pored restorana Teatar. Hajde da malo zastanemo. Dolazi nam konobar i pita da li može da nam predloži nešto za jelo. Kažemo mu da smo upravo večerali na drugom mestu, ali u kratkom razgovoru sa njim saznajemo zanimljivu priču.
On je sa Kosova, po struci je električar i svakodnevno od 6 do popodne postavlja klime. Onda se samo na brzinu istušira i od 15 časova do kasno u noć radi kao konobar u tom restoranu jer gazda ne može da nađe domaće konobare.
- Ne mogu da razumem. Niko ovde ne želi da radi kao konobar. Prava je muka naći kuvara koji je plaćen tri puta više od konobara - rekao nam je simpatični konobar sa Kosova koji je u Hrvatsku stigao pre tri godine.
I tako, bila je noć punog meseca u Zadru. Bilo bi divno da se u njemu ne dogodi onaj nemili događaj s početka teksta, koji ni Zadru ni nama kao turističkoj zemlji nimalo ne služi, ali ostaje uvjerenje da su takva ponašanja samo rijetki, pojedinačni primjeri koji će biti iskorenjeni.
Kurir.rs/Večernji.hr
NE PROPUSTITE
