"U TOJ TORBI SAM DRŽAO NEČIJI CEO ŽIVOT U RUKAMA" Ivan je vozač autobusa čija se jedna kontrola pretvorila u filmsku dramu: "Tu je bilo para da se kupi auto"

Iako ponekad možda tako ne deluje, među nama i dalje ima veoma dobrih i poštenih ljudi. To potvrđuje i priča Ivana Žunića iz Stare Ploščice, dugogodišnjeg vozača Čazmatransa, koji je nedavno za jednog od svojih putnika učinio nešto što će obojica sigurno pamtiti do kraja života.

Dodaje da je odlučio da sačeka još malo u nadi da će se vlasnik vratiti po novčanik, ali kada niko nije došao posle 15 minuta, morao je da krene ka Čazmi.

- U novčaniku nije bilo broja telefona da pozovem vlasnika, ali sam pronašao avionsku kartu za let Zagreb-Toronto zakazan za sledeće jutro, na kojoj je pisalo ime putnika. Pokušao sam da ga pronađem i na društvenim mrežama, ali bezuspešno. Onda sam video njegov imejl na karti i odlučio da ga tako kontaktiram - seća se Ivan.

Više od sat vremena prošlo je bez odgovora, dok Ivan nije stigao do naplatnih rampi u Ivanić-Gradu. Tada ga je vlasnik novčanika nazvao - zbunjen, šokiran, ali duboko zahvalan.

„Čovek nije znao šta da radi“
- Pitao me je kako da dođe do mene, a ja sam mu rekao da ću uskoro biti u Čazmi. Kada je rekao da nema načina da stigne tamo, rekao sam mu da ću se vratiti u Zagreb svojim ličnim automobilom i doneti mu stvari - kaže Ivan.

I tako je i bilo. Nakon što je izašao iz autobusa u Čazmi, Ivan je seo u svoj lični automobil i vratio se u Zagreb gde je upoznao vlasnika novčanika koji je pronašao.

- Čovek nije znao da li da me zagrli, poljubi, zaplače... Bio je van sebe. Kada smo se sreli u Zagrebu, prvo sam mu rekao da prebroji novac. Sve je bilo tu. Pitao me je šta tražim zauzvrat, ali sam mu rekao da mi ništa ne duguje. Hvala Bogu, imam sve što mi treba. Na kraju mi je ostavio 50 evra, rekao mi da uzmem bar toliko za gorivo, a ja sam se našalio da je to za sreću, da ne bi ponovo imao sličnu nesreću u Kanadi - smeje se sagovornik.

Dodaje da ni u jednom trenutku nije pomislio da je mogao drugačije da uradi. Tako je vaspitan, kaže.

Njegovi roditelji su plakali
- Svako ko se nađe u ovoj situaciji trebalo bi da se zapita kako bi se osećao da je izgubio dokumenta, novac i druge vredne stvari. Taj čovek je putovao u posetu rođacima oko 40 dana, da je zaista sve izgubio, ne bi mogao da putuje. U našim autobusima ljudi mogu da zaborave i manje vredne stvari, ali moje kolege i ja ih čuvamo dok vlasnici ne dođu po njih - kaže Ivan, dodajući da se već raduje ponovnom susretu sa putnikom kome je pomogao.

- Rekao mi je da se obavezno moramo videti kada se vrati iz Kanade i da će me čekati na stanici tri dana ako bude potrebno - smeje se Ivan.

Iako je postupio tačno onako kako su ga učili, Ivan kaže da su mu roditelji plakali zbog njegovog nesebičnog čina, a on je učinio ponosnim suprugu i decu, kao i kolege i šefove u Čazmatransu, koji su pohvalili njegov čin na društvenim mrežama.

Kolege ponosne
- Ivan je veoma vredan radnik i pošten čovek, a njegov čin je potpuno u skladu sa načinom na koji Čazmatrans razmišlja i posluje. Ljudi često zaboravljaju stvari u autobusima, ali retko se dešava da ostavljaju tako velike količine novca. Ivan je postupio kako treba, i da bismo mu stavili do znanja koliko cenimo taj čin, kompanija će ga finansijski nagraditi u skladu sa našim kolektivnim ugovorom - rekao je član Upravnog odbora Čazmatransa Damir Pavlović.

Kurir.rs/Jutarnji list