"Nikome nisam smetao, a nisam ni sklon nasilju. Prišao sam džuboksu na kom sam pustio pesmu, a odjednom mi se u lice uneo jedan od gostiju kojem je smetala pesma", kaže Jovan.
"Dobio sam šakom u lice. Pokušao sam da se branim, ali nisam dugo izdržao, posebno pošto sam dobio koljenom u glavu. Ne sećam se tačno šta se posle događalo. Osvestio sam se tek napolju, pošto mi je u pomoć priskočio prijatelj, inače Hrvat", priča Jovan.
Taj prijatelj je njegov komšija Danijel, s kim se druži ceo život.
"Nismo nikome smetali, a nismo ni hteli probleme. Napali su ga jer je Srbin, ali uspeo sam da ih nagovorim da prestanu", dodaje Daniel.
Jovanu je na više mesta povređeno lice i ima modrice na oba oka. Jedno oko mu se potpuno zatvorilo pa su mu lekari prepisali antibiotike i tablete protiv bolova. Najviše se boji, kaže, da će zbog povreda morati da miruje, pa će ga otpustiti na poslu.
Jovan i Daniel pričaju da se druže uprkos tome što ih drugi odvraćaju.
"Znamo se već jako dugo, a ideja da bi trebalo da se mrzimo zbog prošlosti je luda. Obojica smo premladi, nismo učestvovali u ratu i smatramo da se to nas nimalo ne tiče", kaže Daniel.
Novinari Jutarnjeg posetili su kafić u kom je Jovan napadnut, a tamo su im gosti ispričali da motiv napada nije bila nacionalna mržnja nego to što Jovanovo "ponašanje nije priličilo zemlji u kojoj se nalazi". Na pitanje zašto misle da je trebalo da pretuku Jovana zbog pesme, rekli su: "Ne sećamo se pesme, ali gde je našao baš nju?"
Inače, izgleda da je sporna bila ljubavna pesma "Ja popio jesam, al nisam budala" Krajišnika Žareta i Gocija.
(Jutarnji.hr)
