Politička kriza u Makedoniji počela je pre dve godine sa aferom "prisluškivanje", koja je razotkrila sve slabosti makedonskog društva, ali i uticala na politizaciju, ucene, fingiranje, koruciju. S obzirom na to da politička kriza u Makedoniji predugo traje, oni smatraju da će biti potrebno dosta vremena da se iz nje izađe.
"Mislim da predstojeći izbori neće značiti kraj političke krize. Kriza je proizvod procesa koji postoji dugo vremena, a koji bi mogao da bude nastavljen čak i nakon 11. Decembra", kaže analitičar Petar Arsovski.
Prema njegovim rečima, u Makedoniji je na delu politička netolerancija, korupcija i pristrasnst, mešanje partijskih i državnih nažleznosti i interesa, nekažnjivost izabranih zvaničnika .
Nedostaju, kaže, sloboda izražavanja i fer izveštavanje, a tu je i loša finansijska i socijalna situacija, zaduživanje.
On očekuje da će kampanja biti negativna. Iako će se lideri fokusirati na programe i obećanja, Arsovski misli da će i dalje dominirati međusobni napadi političkih protivnika, pre svega zbog visokih tenzija nastalih tokom političke krize.
"Postoji odredeni procenat neopredeljenih birača koji čekaju da vide ponudu političkih programa. To je aktivno biračko telo koje može da odluči pobednika", smatra analitičar Ramadan Ramadani.
Suprotno Arsovskom, Ramadani očekuje da će politička kriza nestati nakon decembarskih izbora bar što se tiče institucionalnog aspekta, ali će, dodao jee, ostati mnogo problema koje treba rešiti.
Podseća da kriza predugo traje, a da u narednom periodu treba rešiti mnoga otvorena pitanja koja se, pre svega, odnose na pravosuđe, korupciju, ekonomiju.
Slaže se sa Arsovskim da treba očekivati prljavu kampanju. Neki će se, kaže, truditi da kampanju kapitalizuju oštrom retorikom koja je praktično već počela.
"Mislim da kao u slučaju prethodnih ovo će biti uglavnom prljava kampanja, kaže Ramadani, preneli su makedonski mediji.
Profesor Marcel Bilal želi, kaže, da veruje da će nakon decembarskih izbora biti bolje. On, međutim, ove izbore gleda kao neku vrstu prelaznog rešenja do novih izbora za koje veruje da će biti održai za godinu dana.
"Nakon godinu dana ćemo morati da idemo na nove izbore. Redovne. Ovi izbori su nešto između našeg spasenja I našeg potpunog uništenja", naveo je.
Nejasno je da li će na izborima učestvovati 10 ili 11 kolalicija I stranaka, jer mediji u Skoplju o tome različito izveštavaju.
Deo medija, naime, navodi da je liste prijavilo 12 političkih subjekata, te da je Državna izborna komisija dve odbila.
A to su: Za bolju Makedoniju na čelu sa VMRO-DPMNE, Za promenu I pravdu koju predvodi opoziciona SDSM, VMRO Makedonija, Savez Albanaca - DPA, Juniti I NDR, kao I stranke DUI I DPA, PDP, LP I Besa.
