"KO NEĆE BRATA ZA BRATA, DOBIĆE TUĐINA ZA GOSPODARA" Makedonski vicepremijer Ivan Stoilković za Kurir: "Verujem u nagon za samoodržanjem srpskog naroda"

Deluje kao neverovatno kad pogledate unazad, dug je bio put kako bih mogao da govorim s pozicije ministra i potpredsednika Vlade. Pozicija u makedonskoj vladi je u skladu sa činjenicom da nema spornih tačaka u odnosima dva naroda i dve države, što otvara dodatni prostor ne samo za političku saradnju već i za rast ekonomske.

Prvi ste predstavnik srpske zajednice koji zauzima ovako visoku funkciju u Vladi Severne Makedonije. Šta za vas, ali i za srpsku zajednicu znači ova funkcija?

- Sa ove pozicije aktivno učestvujemo u projektima - mislim na Koridor 10, projekte brzih pruga, koji obuhvata četripartitni ugovor između Grčke, Makedonije, Srbije i Mađarske u njegovoj realizaciji, Ekspo 2027 u Beogradu... tako da se slika u makedonskoj javnosti i politici, kada su Srbi u pitanju, menja nabolje.

Koji su najveći izazovi s kojima se Srbi suočavaju u Severnoj Makedoniji?

- Kada su Srbi u pitanju, slika se dosta promenila, oba naroda vide najbolje i najbliže komšije jedni u drugima, što je dovoljan pokazatelj da dolaze bolja vremena i da postoji doza umerenog optimizma. Uložićemo sebe da nijednim potezom ne ugrozimo pozitivne tendencije ili napravimo otklon od pozicije za koju smo se mukotrpno izborili. Ima tu teških izazova, s obzirom na dvonacionalne tendencije u političkom ambijentu. Politika državnog rukovodstva Makedonije za stabilnost po tom pitanju traži i dobija našu apsolutnu podršku jer, u suprotnom, otvoriće se pitanja koja će nas baciti na margine političkih tokova. Pored našeg upornog i konstantnog rada, jedan deo našeg položaja proporcionalno je zavisan od međunarodnog položaja i ekonomske moći naše matične države. Bez uspešne i moćne Srbije generalno položaj Srba ne samo u Makedoniji nego i u regionu bio bi više nego nezavidan.

Kakva je saradnja sa institucijama Srbije i kakav je odnos Srba u Severnoj Makedoniji prema Srbiji?

- Postoji ozbiljna promena odnosa institucija države Srbije, koja je pre svega prouzrokovana promenom državne politike prema Srbima u regionu. Predsednik Aleksandar Vučić je već nekoliko godina generalni pokrovitelj svetosavskih svečanosti, povodom Dana Svetog Save, koji je naš nacionalni praznik, ustanovljen zakonom još 2007. godine na našu inicijativu. Izuzetno je ozbiljan rad i odnos ministra Đorđa Milićevića, koji je zadužen za dijasporu i Srbe u regionu, najnoviji projekti koji su došli kao naša programska obećanja, a koja su u Srbiji od srpske vlade prihvaćeni oberučke, govore mnogo. Što se tiče srpskog pogleda iz Makedonije prema Srbiji, ne razlikujemo se mnogo ili čak uopšte od onoga što osećaju i misle Srbi u regionu. Najbolja ilustracija tog odnosa sadržana je u jednoj nedavnoj poruci sa skupa u Beogradu: „Ne dolazimo kao gosti, već kao sinovi i kćeri Srbije.“

Kakvi su odnosi Srba i Makedonaca u svakodnevnom životu?

- U svim anketama građana u obe zemlje, jedni druge doživljavamo kao najbliže, Makedonci Srbe i Srbi Makedonce. I nas i Makedonce dotiču skoro isti problemi, borba za opstanak, ekonomski uslovi života i unutrašnja previranja, koja periodično izazivaju nestabilnost, a sve to dodatno šteti ekonomiji, pa slobodno mogu da kažem da je težak i izazovan život na balkanskoj vetrometini. Dobro je što u celoj priči ne postoje otvorena pitanja između dva naroda i dve države, pa se sada, za razliku od ne tako daleke prošlosti, lakše diše.

Koje konkretne korake ste preuzeli kao ministar za odnose među zajednicama?

- Prvi put od svog postojanja Ministarstvo za odnose među zajednicama ima plan rada za period od 2025. do 2027. godine, kao i programe koji u potpunosti odražavaju našu misiju i viziju rada ministarstva.
Izradili smo novu stranicu koja funkcioniše na jezicima svih nacionalnih zajednica nabrojanih u Ustavu, pa normalno i na srpskom. Makedonija nije dvonacionalna, već višenacionalna država, nastavićemo da se trudimo da tu činjenicu nametnemo ne samo domaćoj javnosti već i međunarodnoj zajednici, uprkos dosadašnjim tendencijama federalizacije zajedničkog makedonskog političkog, kulturnog i duhovnog prostora.

Nered koji sam zatekao okarakterisao sam kao „administrativni kriminal“ u neverovatnim razmerama. Sve anomalije su dokumentovane i prosleđene nadležnim organima. Zbog obima posla i rezultata koje imamo verujem da možemo u narednom izveštaju Evropske komisije o napretku Makedonije da bar jednom rečenicom budemo pomenuti kao institucija koja je uspela da pomeri stvari s mrtve tačke. To će za mene i makedonsku vladu biti ozbiljna satisfakcija.

Nedavno je Severnu Makedoniju potresla tragedija u Kočanima. Kako gledate na taj događaj i kakvu to poruku šalje državi i građanima?

- Događaj u Kočanima je tragedija od koje srce ne može da ne zaplače - ogroman gubitak za porodice i tragedija za celu zemlju, za koju je teško pronaći prave reči saučešća i poslati poruku podrške.
U svoje lično ime, želim da izrazim zahvalnost svima koji su bili uključeni u pružanje pomoći i brzu reakciju - od medicinskih timova, vatrogasnih ekipa, do građana, kao i svim zemljama koje su nesebično stavile na raspolaganje sve svoje resurse kako bi pomogle u lečenju i zbrinjavanju povređenih. Moram da istaknem da sam posebno zahvalan državnom rukovodstvu Srbije, predsedniku Vučiću, na pruženoj ruci i nesebičnoj podršci koju je, u skladu sa svojim mogućnostima i medicinskim kapacitetima, dala i još uvek daje u ovim teškim trenucima. Solidarnost koju Srbija konstantno pokazuje kada je Makedonija u pitanju nailazi na ozbiljno odobravanje javnosti i neću pogrešiti ako kažem da naklonost Srbiji kod Makedonaca nije samo tendencija već i ozbiljan trend.

Kako ocenjujete ulogu Srpske pravoslavne crkve u očuvanju identiteta Srba u Severnoj Makedoniji?

- Patrijarh Porfirije na ovogodišnjoj Svetosavskoj akademiji u Skoplju, povodom obeležavanja 850 godina od rođenja Svetog Save, posebno je govorio o tome da je jedinstvo u veri jedinstvo koje se zasniva na nepokolebljivom temelju koji se zove Isus Hristos.
Treba posebno istaći da je dugogodišnje odsustvo Srpske pravoslavne crkve na području današnje Makedonije ostavilo traga na srpski nacionalni i duhovni korpus u Makedoniji u negativnom smislu reči. Mi smo dugo godina bili samo čuvari vatre našeg nacionalnog organizovanja. Ali, eto, i to se polako menja nabolje.

Koju poruku šaljete Srbima u Makedoniji, a koju građanima Srbije?

- Makedonci i Srbi vide jedni druge kao najbolje komšije i najbliži narod, tako treba i da ostane. Geografski smo najbliži, vezuju nas duboke veze. Jednostavno, poruka Makedoncima je: „Ko neće brata za brata, dobiće tuđina za gospodara“. Što se Srba Makedonije tiče, i pored bezbroj pomutnji, mislim da su počeli da uče i shvataju, iako to ide veoma sporo, da ih tuđa ruka nikada neće prigrliti kao svoja.

Što se Srbije tiče, stvari su jasne, politički stabilna i ekonomski prosperitetna Srbija najbolja je garancija ne samo za napredak Srbije nego i za ceo region, posebno za srpski narod u regionu. U svetlu najnovijih događaja, siguran sam da građani Srbije i srpski narod neće dozvoliti da ponovo budu provozani obećanjima o boljem životu, instant oslobođenju posle kojeg sledi ropstvo i sličnim podmetačinama iz arsenala obojene revolucije. Verujem u nagon za samoodržanjem srpskog naroda, koji je usled besomučnog lova na duše ozbiljno ugrožen. Makedonski scenario je u tom smislu veoma poučan.

Kurir.rs/Dimitrije Petrović