Vujadin Savić bio je jedan od najboljih fudbalera Crvene zvezde u prvom delu sezone. Posle završenih priprema na Kipru i u Turskoj, popularni Giška smatra da pravi izazovi tek slede. Prvi je već u utorak protiv CSKA iz Moskve u šesnaestini finala Lige Evrope, a potom slede Superliga i domaći kup.
Meč protiv CSKA je sve bliži, ima li pritiska?
- Navijači od nas mogu da očekuju borbenu i požrtvovanu Crvenu zvezdu. CSKA će biti mali derbi za nas. Njihovi navijači su privrženi Partizanovima, a naši Spartakovima. Siguran sam da ćemo videti novi fudbalski spektakl u Beogradu - rekao je Vujadin Savić.
Trener veruje
MILOJEV ZAVET
Da li je istina da je od svih u klubu Vladan Milojević najviše verovao da će Zvezda ući u Ligu Evrope?
- Jeste! Verovao je da ćemo prezimiti. Evo, otkriću vam da je on posle priprema na Zlatiboru rekao da ćemo igrati grupnu fazu Ligu Evrope. Bilo je to posle utakmice s Rudarom iz Pljevalja koja se završila 0:0. Spremali smo se za Beograd i pozvao nas je na kratak sastanak. Na kraju je rekao da nas čeka utakmica protiv Florijane i da ćemo ući u Ligu Evrope. Svi smo videli na njegovom licu da je on 100 odsto siguran u to što govori. Neki su pomislili kako ćemo, a onda smo i mi počeli da verujemo kao on.
Koliko može Crvena zvezda u utorak?
- Presrećan sam posle odluke UEFA da utakmicu igramo pred našim navijačima. Potajno sam gajio nadu. Početna euforija je prošla i sada su mi misli usmerene samo na teren. Nadam se pozitivnom rezultatu.
Voliš li što ponovo dolaziš u Rusiju?
- Volim! Drago mi je da se vraćam u pravoslavnu državu. Lepo je uvek otići tamo gde je ista pravoslavna kultura i vera. Imali smo dobra iskustva s Krasnodarom, nadam se da će tako biti i sa CSKA.
Da li je titula i dalje tvoj glavni cilj?
- Optimista sam. Bio sam i kad sam se vraćao u Crvenu zvezdu. Titula je bila glavni razlog zašto sam se vratio. Drugi je bio taj što sam hteo da objasnim ljudima da nisam samo sin Dušana Savića.
Zašto?
- Ja jesam Duletov sin i time se ponosim, ali ne igram zbog toga fudbal. Nikada me nije gurao, niti će me gurati. Vidim da ljudi to već vide, da im je jasno da sam dostojan dresa Crvene zvezde. I hvala im na tome.
Šta kaže majka Marina?
- Ona je presrećna! Ugovor sa Zvezdom sam potpisao na njen rođendan. Vi iz Kurira ste to prvi i objavili (smeh).
Da li je neko u porodici bio protiv toga da se vratiš u Zvezdu?
- Jeste! Moja supruga Mirka. Kada sam potpisao za Zvezdu, nisam želeo da joj kažem. Posle toga nije htela da priča sa mnom deset dana (smeh). Ona veoma dobro zna koliko volim Zvezdu i šta mi klub predstavlja. Samo je htela da se ne sekiram.
Da li je zvezdaštvo među vama koje potencira trener Milojević najbitniji segment u ostvarivanju rezultata?
- To je ključ! Ključ naših uspeha. Možda prednjačimo Žule i ja, kao Zvezdina deca, ali tu je i Gobelja, dosta naših igrača... U svlačionici su svi veliki zvezdaši. Ogromno je zajedništvo, ne prođe dan da ne odemo zajedno na ručak ili piće. Uvek se družimo.
Zašto je to tako?
- I na moru smo nas desetorica bili zajedno. I to pokazuje ko smo i šta smo. Pored fudbalskog kvaliteta koji imamo, možda je upravo to glavni razlog zašto smo prvi u Srbiji. Veći smo zvezdaši nego što su oni partizanovci. Mi imamo dosta momaka poniklih u našoj školi, a oni samo Daču Pantića. Ne želim bilo koga ovim da uvredim, ali to je činjenično stanje.
Profesionalac
PORODICA MNOGO TRPI
Život fudbalera profesionalca nije lak, koliko ti nedostaje porodica?
- Uvek se nađe vremena za suprugu, decu, oca, majku, brata... Sve je stvar organizacije. Ali porodica u jednom trenutku mora da trpi. Gledajući ovu polusezonu iza nas, mogu slobodno reći da sam u inostranstvu bio više uz porodicu nego sada u Srbiji. Stalno sam bio u karantinima, često su bile utakmice, deca u vrtiću, Mirka radi... Bukvalno sam ih viđao ujutro i uveče. Ali to je bila cena za veliki rezultat Crvene zvezde. Trpi porodica sigurno.
Koja je utakmica izazvala najveću emociju kod tebe?
- Definitivno Krasnodar! Iako smo protiv Kelna napravili još veći uspeh. Bilo je još emotivnih utakmica, ali Krasnodar je bio nešto posebno. Na 15 minuta pre kraja postao sam svestan da ulazimo u Ligu Evrope. Prišao sam Žuletu i to rekao, a on se samo prodrao i počeo da me bodri. Svi smo plakali na terenu, gledali smo navijače... Za mene je jači trenutak bila scena kada smo se odbranili posle slobodnjaka nego kada je sudija svirao kraj. Slobodan udarac na 18 metara, penal za Pereiru, jer nam je Ristić rekao da on to pogađa bez problema. E kad smo se tu odbranili, to je bilo to. Mene je pogodila lopta, padali smo na teren, valjali se... Krstio se Gobelja, krstio sam se ja, ima to zabeleženo... I onda huk navijača, nešto nezaboravno. Uvek se naježim, a gotovo da svaki dan gledam 25 minuta te utakmice.
Koja ti je utakmica u prvenstvu bila najteža?
- Iskreno, Bačka! Igrali smo 2:2, glavama smo bili na utakmici protiv Kelna. Koliko god smo se koncentrisali na Bačku, u podsvesti su nam bili Nemci. Baš mi je teško pao taj neuspeh. Ali posle utakmice mi je prišao jedan naš zvezdaš i rekao: „Svaka čast“. „Kako to“, pitao sam. A on kaže: „To je dobar znak, Zvezda kad god je u prvenstvu kiksnula, prošla je dalje u Evropi.“ I eto, to se i desilo.
Kakav je Vladan Milojević kao trener?
- Veliki psiholog i strateg! Nisam ga poznavao pre dolaska u Zvezdu. Vrlo brzo se videlo da je pravi čovek i trener. Voli da kaže da se autoritet ne stiče dranjem, već znanjem. Daje nam snagu i uliva poverenje.
Puno srce
POŠTUJU ME PARTIZANOVCI
Koliko ti znači podrška običnih ljudi? Da ti priđu nepoznati ljudi i požele da se slikaš sa njihovom decom?
- Meni je puno srce. Prisustvovali ste jednom takvom događaju. To je ono za što živiš, znaš da radiš pravu stvar. To me hrani, iskreno. Kad ti narod pokaže ljubav i poštovanje, šta ćete više... Imao sam scene da priđu navijači Partizana i kažu mi da me poštuju, čak i da im je krivo što nisam dao gol Arsenalu. To mi znači.
Kurir / A. Radonić
Foto: C.Rousset, Dado Đilas, Dragana Udovičić
NE PROPUSTITE
