- Nije ovo Partizan kakvog želim. Bar u ovom trenutku. Svako od nas očekuje i nada se da će da bude bolji. Mnogo toga zavisi od rukovodeće strukture. Kad sam počinjao vladao je triling: Bjeković-Zečević-Ćurković. Bio sam klinac i ne toliko na njih upućen, skoro pa nedodirljivi. Po povratku iz inostranstva, Dragan Đurić, po rezultatima jedan od najuspešnijih, međutim, pravio je greške. Baš kao i ova uprava! Ukoliko želimo stabilan klub, igrački i finansijski, mora da postoji plan. Ne samo da se čeka prelazni rok i ako imamo sreće, uđemo, eventualno, u neko evropsko takmičenje. Takva logika nije isplativa. Partizan može i mora mnogo bolje nego ove sezone - uverava krajnje otvoreni Saša Ilić.
On ne krije da ima ambicije da ostane u fudbalu.
- Sad, kako, kad, na koji način... Najlakše je kad si igrač, ako imaš dar – Bog si. U rukovodstvu mora da postoji grupa ljudi koja s kapacitetom da dobro funkcioniše i nosi odgovornost. Zbog čega im se nadavno nisam pridružio, postao sportski direktor? Jednostavno, ne slažem se sa nekim idejama, u ovom trenutku ne bih bio u mogućnosti nešto da promenim. Zato, kad jednom dođem, planiram i da ostanem. Ne volim da rizikujem, plan i vizija donose rezultat. Naravno, potrebno je i vreme.
Prema Sašinim rečima, oslanjanje na decu kluba, ključ je uspeha.
- Prilikom oba ulaska u Ligu šampiona gro kadra činili su igrači ponikli u „Zemunelu“. Čak i da nemaju ekstra kvalitet, ljubavlju i energijom biće bar deset odsto bolji od drugih. Strance? Samo kvalitetne, ne zanimaju me kombinacije - istakao je, pa nastavio:
- Bio sam protiv svake uprave. Uvek! Ljudi to znaju. Smatram da je to dobro. Znaš kad si dobar sa upravom? Kad sve funkcioniše kako valja. E, tome bi trebalo da težimo. Inače, kao kapiten sam štitio prava igrača. Nekad je bilo više dobro, nekad manje, ponekad loše. Stalno pričam fudbalerima: zadržište zajedništvo u svlačionici“.
Tokom dva mandata na Topčiderskom brdu Saša Ilić je promenio čak 18 trenera. Od toga „samo“ četvoricu u prvom cugu za devet godina (Tumbaković, Ješić, Mateus i Vermezović), a za isti period po povratku iz inostranstva čak – 14!?
- Partizan je počeo da troši asove koji su mu mnogo dali. E, to me ubija! Dižem dva prsta da trener ostane godinama. Mora da se pravi strategija, plan, da verujemo nekom. Smeta mi što je kod nas sve trenutno. Na primer, Milošević, takođe, početnik sad je posle osvojenog kupa, ekstra. Mirković – nije. E, nije tako! Šta bismo pričali za Savu ako se nešto, ne daj Bože, za dva meseca dogodi? Stoga, ne čudi što su mnogi rekli: „more, marš, više nikad u Humsku! Al’ kad ih pitaš gde im je bilo najlepše, nemaju dilemu – u Partizanu. Mnogo ga, bre, volimo.
Kurir sport / Sportski žurnal
