Ozil se našao na meti Nemačkih medija i javnosti, koji mu to očigledno nikada neće oprostiti.
- On je predsednik Turske i poštovao bih svakoga na toj poziciji. Iako sam rođen u Nemačkoj, poreklo mi je tursko (treća je generacija). I da nemački predsednik ili kancelarka Merkel dođu u London i požele da me vide, da porazgovaramo, naravno da bih to učinio, iz poštovanja. Ljudi moraju da poštuju ono što sam ja učinio za Nemačku: igrao sam devet godina za reprezentaciju, osvojio Svetsko prvenstvo, bio jedan od najboljih igrača. Moja je generacija promenila nemački fudbal, postali smo zabavniji, kao Španija - u dahu će Ozil.
Mezut je vrlo svestan da se mnogo toga promenilo nakon njegove fotografije sa predsednikom Turske Erdoganom.
- Nakon te fotografije osećao sam se nezaštićeno, primao sam rasističke uvrede, čak i od političara, a niko iz reprezentacije nije istupio i rekao 'Prestanite! On je naš igrač i ne možete ga tako tretirati!' Svi su samo ćutali. Očekivalo se da se izvinim zbog tog sastanka i priznam da sam pogrešio ili više nisam dobrodošao u ekipi. To nikad neću učiniti. Znate, oduvek postoji rasizam, a neki su tu situaciju iskoristili da ga oslobode. Kao što ja imam pravo da se slikam sa nekim, tako svako ima pravo da mu se to dopada ili ne dopada. Ono što je usledilo razotkrilo je rasizam. Nažalost, u Nemačkoj rasizam više nije samo problem ekstremne desnice, uvukao se dublje u društvo - smatra Ozil.
Sve mu je postalo jasno nakon debakla na SP u Rusiji i eliminacije Pancera u grupnoj fazi takmičenja.
- Vikali su mi 'Vrati se odakle si došao, J**bi se, turska svinjo...' Pre SP-a igrali smo prijateljsku utakmicu u Leverkusenu i zviždali su Gundoganu (koji se takođe slikao s Erdoganom), vikali su mu 'J**aču ovaca' i slično. Ja sam, pre SP-a trebao da budem u nekim reklamama, ali sve su otkazane. Neki od humanitarnih udruženja sa kojima sam sarađivao pomerili su me kao ambasadora i sugerisali mi da se izvinim. Ali najviše me uzbudila reakcije škole koju sam pohađao u Gelzenkirhenu. Uvek sam im pomagao, zajedno smo pokrenuli jedan program i kad sam trebao da dođem na ceremoniju i da se upoznam sa zoposlenima u školi i decom, od kojih su mnogi imigrantskoga porekla, poručili su mi da ne dolazim zbog medijske pažnje i porasta desničara u gradu. Nisam mogao da verujemi! Moj rodni grad, moja škola. Pružio sam im ruku, oni su je odbili. Nikad se nisam osećao gore. Međutim, dovoljno sam snažan da stojim iza svojih uverenja, nisam oportunista, i dalje imam jaku vezu sa Nemačkom, marketinšku agenciju, što znači da plaćam milione evra poreza. Mogao sam je preseliti, ali nisam hteo. Što se tiče repezentacije, to je gotovo - zaključio je Ozil.
On i njegov saigrač iz Arsenala Sead Kolašinac bili su žrtve napada pljačkaša u julu. Zbog pretnji i šoka, prvotimci Arsenala neko vreme su bili van ekipe, a Mezut je otkrio i ne baš prijatne detalje tog događaja koji je uzdrmao Englesku.
- Vozio sam od svoje kuće do Seadove. Bio je napolju i razgovarali smo. Moja supruga je sedela pored mene. I onda su došli ti momci. Kolašinac i ja gledali smo se 10-15 sekundi, mislili smo da možda žele fotografiju s nama ili tako nešto, što se inače događa. Međutim, uočili smo da jedan drži oružje. Očigledno je da su vieli veliki automobil i kako mi je Sead taman nešto davao, uočili su i njegov skupoceni sat. Rekli su mu: 'Daj nam sat!' Seadova reakcija bila je vrlo, vrlo hrabra, jer je krenuo na jednog od napadača. Drugi je s motorom stajao ispred mog automobila tako da nisam mogao da vozim - rekao je Ozil.
On je dodao da se uplašio za porodicu nakon tog incidenta, a pre svega za svoju surpugu sa kojom se skoro i venčao.
- Nedugo pre toga sam se oženio i bio sam jako uplašen za svoju suprugu. I za Seada, nisam razmišljao o sebi. Bojao sam se da ne otvore ženina vrata. I pokušali su, ali sam preko sedišta uhvatio kvaku da ih zatvorim. Tada sam video šansu da pokrenem automobil i pobegnem, jer da su mi zgrabili ženu, svašta grozno je moglo da joj se dogodi. Vozikao sam se napred-nazad i vikao Seadu: 'Uskači! Drugi je pokušao da otvori njegova vrata, ali Sead ih je zatvorio i pobegli smo - izjavio je vezista Arsenala.
- Najpre su počeli da nas gađaju ciglama razbacanima okolo, a potom su krenuli na mopedima za nama. Vozio sam brzo, ali stalno su se približavali. Pokušao sam ih blokiram, da pobegnem, žena mi se jako uplašila. Srećom, policija ih je ubrzo uhvatila i rekla da su na sličan način pljačkali druge ljude u blizini. Moja je žena odmah htela da odemo odande, nije se osećala sigurnom. Čak i kad bih izašao u dvorište sa našim psima, govorila bi mi 'Uđi radije u kuću'. I Seadova i moja žena govorile su nam da se vratimo u Nemačku, barem dok se sve ne smiri, ali nikad nisam hteo trajno da napustim London zbog toga. I kad sam se vratio treninzima, razmišljao sam o ženi, kako je sama u kući i nikad ne znaš šta može da se dogodi - rekao je 31-godišnji Ozil.
Kurir sport / 24.hr
NE PROPUSTITE
