Zvezdin Slovenac, stub odbrane iz sredine osamdesetih, izgubio je bitku sa opakom bolešću, a u jednom od poslednjih intervjua koji je dao za slovenački siol.net prisetio se dolaska u Beograd i dana u crveno-belom dresu.
NE PROPUSTITE
- U Beogradu je sve bilo drugačije nego u Ljubljani. Svuda su nas dočekivali kao kraljeve, nije bilo šanse da negde platim račun. U svakom restoranu bi nam rekli: "Nećete platiti ništa, hvala što ste nam došli". Bilo je mnogo ludih mečeva, ali dva su mi najviše ostala u sećanju. Prvo onaj iz Kupa šampiona kada smo pred 108.000 gledalaca pobedili Real sa 4:2. Šteta što smo primili gol pred kraj meča. Tada smo mogli da odemo mnogo daleko, možda čak i do kraja.
A drugi je moj poslednji meč u dresu Crvene zvezde. Znalo se da idem u Francusku, vodili smo u Sarajevu 5:0 i imali penal. Navijači su vikali da ja pucam, ali sam odmahnuo rukom i rekao da će Piksi pucati. Na kraju su me saigrači podigli na ramena i bacali u vazduh pred navijačima. Osećao sam se kao kralj - pričao je Elsner, pa otkrio šta se sve dešavalo kada je rešio da ode iz Jugoslavije.
- Svi su znali da je to moja konačna odluka jer sam imao 28 godina, a pre toga mi nismo mogli da idemo u inostranstvo. Pružena mi je lepa prilika, ali su u Beogradu insistirali da ostanem. Kada sam došao dve godine su me zvali Smučar, a odlazio sam kao car - sećao se Elsner i obajsnio šta je zapravo hteo da kaže:
- Otišli su toliko daleko da su prikupljali novac za Crvenu zvezdu. Tri, četiri puta bio sam gost u poznatoj radijskoj emisiji u kojoj su sakupljali novac i prikupili prilično mnogo. Mislim da je tada bilo 150, 200 hiljada nemačkih amraka. Ali ja sam odlučio da napravim korak napred. Zahvalio sam se i otišao, a ljudi mi nisu zamerili.
(G.F.)
NE PROPUSTITE
