Vest da kapiten Votforda Troj Dini odbija da se vrati na treninge ekipe zbog pandemije koronavirusa, u maju je šokirala fudbalski svet u Engleskoj.
Dini je bio najoštriji protivnik nastavka šampionata. Smatrao je da u ovim užasnim vremenima fudbal mora da ostane u drugom planu i da je zdravlje na prvom mestu.
"Moj sin ima pet meseci i ima probleme sa disanjem. Ne želim da dođem kući i da ga ugrozim još više", izjavio je krajem maja zabrinuti kapiten Stršljenova.
Međutim, na kraju je ipak popustio. Nije mogao da ostavi tim na cedilu. Iako ima ozbiljnih problema sa povredom kolena, rešio je da da sve od sebe kako bi njegov voljeni Votford i naredne sezone igrao u Premijer ligi..
Votfordova stena je u subotu donela Stršljenovima zlata vredne bodove. Posle preokreta su savladali Njukasl rezultatom 2:1, a dvostruki strelac na meču bio je upravo Troj Dini. Nakon meča nije mogao od bolova da stoji na nozi, ali ni u jednom momentu tokom meča nije pomišljao da ostavi saigrače na cedilu...
Čitavu deceniju i srcem i dušom se bori za Votford, koji je zahvaljujući njemu pobegao iz zone ispadanja.
Kod većine igrača sve se vrti oko fudbala, međutim, Dini je poseban. Uspeo je u ovom sportu mimo svih očekivanja. Sada živi normalan porodični život, a odrastao je u potpunom haosu, njegova životna priča je neverovatna...
Otac mu je bio naslilni lokalni diler u Čemsli Vudu. Bio je sklon nasrtanju i na članove svoje porodice. Troj je oguglao na očevu pojavu i njegovo ponašanje, kao i na česte dolaske policije i socijalne službe u kuću. Majka bi ih zaštitnički lagala da je "otac na putu" svaki put kada bi zaglavio iza rešetaka. Međutim, decu ne možete večno lagati...
Kada je napunio 11 godina otac je otišao od kuće. Majka je preuzela potpunu brigu o njemu i bratu. Radila je tri posla kako bi im obezbedila najosnovnije. Kada je ušao u pubertet imao je želju da radi kao vatrogasac ili poput omiljenog rođaka da bude zidar. Sa 16 godina je izbačen iz škole i rešio je da postane zidar, radio je za 100-ak funti nedeljno ovaj posao. U tom periodu slobodno vreme je koristio za izlaske. Alkohol je konzumirao u ogromnim količinama. Raskalašan život ga je koštao probe u Aston Vili. Verovali ili ne, čak tri puta je prespavao trening i tako zatvorio vrata u engleskom velikanu.
U tom periodu bio je ogorčen, besan, potpuno pogubljen.
"Bio sam besan kad sam bio klinac, previše sam pio. Sad shvatam koliko je to bilo autodestruktivno. Pio bih po 15 viskija, bilo šta što je imalo grozan ukus. To mi je pomagalo da odlutam, da ne razmišljam. Tako sam se skrivao od svojih strahova i suočavanja sa samim sobom", rekao je u jednom intervjuu za Gardian.
U pauzi između opijanja Dini je vikendom igrao za amaterski klub Čelmsli Taun. Jedan meč je igrom slučaja pratio Mič Halsal, koji je radio kao glavni skaut za Volsol. On je pratio svog sina, bio je privatno na meču i tada je ugledao mamurnog Dinija. Bio je snažan, neustrašiv, odmah mu je zapao za oko. Tražio ga je nakon meča i našao u lokalnom pabu. Odmah mu je ponudio probu, ali Dini ga nije konstatovao.
"Nije me bilo zanimalo. To mi je tada bio samo neki čiča koji mi je postavio pitanje u pabu, a ja sam mu odgovorio da ne znam ni gde je Volsol, pa čak i da je 10 metara od moje kuće", otkrio je Dini.
Međutim Halsal je bio uporan. Pojavio se sutradan na njegovim vratima i bukvalno ga odvukao mamurnog na probu, koju je nekim čudom prošao. U dresu drugog tima je bio nezaustavljiv, rešetao je mreže protivnika, pa su mu ponudili profesionalni ugovor. Nakon jednog gostovanja na kom je dao het-trik u pobedi 3:2 pozvan je u klub na potpisivanje ugovora. Nakon par godina punih uspona i padova usledio je transfer u Votford.
Usledila je adaptacija na život u Londonu. Dobio je mesto u napadu Stršljenova, a 2012. godine je bio najbolji strelac kluba. Delovalo je da su demoni prošlosti iza njega, međutim, u jednom momentu su izašli na površinu.
Okidač je bila smrt njegovog očuha, za koga je bio izuzetno vezan. Bio mu je velika podrška u životu. Jedne noći se napio u baru i isprovocirao žestoku tuču. Teško je povredio jednog čoveka i po kratkom postupku je osuđen na 10 meseci zatvora.
Fizička pojava mu je u zatvoru dosta pomogla, kao i činjenica da mu je otac u istom izdržavao brojne kazne, pa su ga stariji robijaši poštovali. Iza rešetaka je iserao svoje demone na čistac.
"U razmaku od pet meseci sam došao od osećaja da sam kralj sveta, igrajući fudbal i zarađujući veliki novac, do odlaska u zatvor. Od 200 kontakata u telefonu, samo par ljudi mi je pisalo pismo u zatvoru. To ti govori da je puno ljudi tu samo zbog novca i popularnosti. Dobro je kad Troj plaća ture u klubu, tada svi žele da budu uz Troja. Ali kada Troj ostane bez plate, a žena i deca su mu kod kuće, niko ne želi da pomogne sa plaćanjem računa", rekao je Dini.
Sada za taj period iza rešetaka kaže da mu je bio najbolji u životu. Pušten je nakon par meseci u kućni pritvor, razgovarao je puno sa psiholozima i konačno se otvorio. Shvatio je ko je i pomirio se sa tim. Naučio je da kontroliše bes.
Druga šansa u Votfordu
Imao je dosta sreće jer mu je Votford po izlasku iz zatvora dao drugu šansu. Samo par nedelja kasnije bio je u sastavu protiv Hadersfilda i odmah je zatresao mrežu. Do kraja te sezone je dao čak 19 golova, a narednih sedam je je bio najbolji strelac Stršljenova. 2015. godine je sa 21 postignutim golom uveo svoj tim u Premijer ligu u kojoj ostaju već četiri sezone. Njegov gol protiv Lestera u polufinalu doigravanja za ulazak u elitu i dan danas se prepričava. Zatresao je mrežu u jednoj od najluđih završnica u skorijoj istoriji.
Dini je kroz slavu doživeo svoj vrhunac, ali i žestok pad... Sve to mu je pomoglo da se otvori i priča os svojoj borbi sa demonima.
Kurir sport
NE PROPUSTITE
