Tirke se već kao beba preselio iz Krnjeva u Beograd sa svojom porodicom i u prestonici je ostao do smrti
Odgajala ga je majka, jer je već 1914. ostao bez oca, koji je kao vojnik Vojske Kraljevine Srbije poginuo u Prvom svetskom ratu.
Tirke je još kao dečak razvio ljubav prema fudbalu, vežbao na terenima oko Bare Venecije na desnoj obali Save. Tu ga je uočio trener Radenko Mitrović koji ga je doveo u podmladak tima SK Jugoslavija. Međutim, Tirnanić je ubrzo odlučio da pređe u rivalski FK Beogradski Sport Klub (BSK), gde se vremenom razvio u impozantno desno krilo. Shvativši svoj talenat, ubrzo je napustio školu i potpuno se posvetio fudbalu.
Sa 17 godina debitovao je za seniorski tim, kao temperamentan igrač ubrzo je činio tandem sa Mošom Marjanovićem. Tirnanić je proveo celu karijeru u BSK-u za koji je odigrao 500 utakmica. Sa klubom je osvojio pet titula u prvenstvu Jugoslavije.
Za reprezentaciju Kraljevine Jugoslavije odigrao je 50 utakmica i postigao 12 golova u periodu od 1929. do 1940. godine. Kao selektor sastavio je 102 državne reprezentacije.
Trenirao je jugoslovenski tim na dva Svetska prvenstva, 1954. i 1958, bio je u selektorskoj komisiji na Evropskom prvenstvu 1960. kada je Jugoslavija zauzela drugo mesto, kao i na Olimpijskim igrama 1960. kada je reprezentacija Jugoslavije osvojila zlato.
"Talenat je u nogama, a fudbalska inteligencija u glavi. Mi moramo sačuvati igračima slobodu duha, smisao za improvizaciju i igru. Moramo im dati slobodu da samostalno rešavaju situacije na terenu", govorio je trener Tirke.
Zvezda, boem i revolucionar
Tirke je bio jedan od najpopularnijih sportista u zemlji, jedna od prvih pravih fudbalskih zvezda. Moša Marjanović i Aleksandar Tirnanić postali su prvi fudbaleri koji su posle SP u Montevideu od svog kluba počeli da primaju platu.
Tirnanić je važio za velikog boema. Stariji Beograđani su pričali da je bio veliki veseljak, da je voleo da sa Mošom lumpuje do zore u prestoničkim kafanama.
Pre rata Tirnanić se družio sa studentima revolucionarnih sklonosti. Nije bio član, ali se znalo da je simpatizer revolucionarnog radničkog pokreta. Poznavao je Koču Popovića, Ivu Lolu Ribara, a družio se sa Veselinom Maslešom. Nosio je poverljiva pisma Komunističke partije u Pariz. Diskretan, nikad nije pitao šta je, ali je znao da je to važno i poverljivo.
Bio je jedan od najpoznatijih sportista koji su, zajedno sa Milutinom Ivkovićem - Milutincem podržao akciju o bojkotu Olimpijskih igara 1936. godine.
Doživeo je duboku starost. Umro je u Beogradu 1992. u 82 godini života. Danas, jedna ulica u Beogradu na nosi njegovo ime.
Uspomenu na njega i saigrače oživeo je Dragan Bjelogrlić u filmu „Montevideo“ koji je postigao ogroman uspeh i osvojio publiku. Uloga Tirketa pripala je Milošu Bikoviću, koga je ona i proslavila.
Kurir sport
NE PROPUSTITE
