- Ja sam toliko oduševljen. Dogodilo se nešto predivno, gledao sam TV i gledao izveštaj s inauguracije gde mu državnici čestitaju. Nije prošlo pola sata i mislio sam: ''Moram naći način da svom prijatelju Porfiriju Periću čestitam!'', kad mi je zazvonio telefon. On mi se javio!, rekao je Mamić i objasnio:
- Zvao me Dule Savić, koji je bio pored njega, bili su tu još neki zajednički prijatelji. Porfirije mi se javio i ja sam iskoristio priliku da mu čestitam. Rekao sam mu da sam dirnut da se u trenutku svog slavlja i svih obaveza setio mene. On mi je kraju rekao da će se moliti za mene, da zna da sam u Međugorju i da se molim za njega - ispričao je Mamić, pa se prisetio kako je 'feštao' sa nekadašnjim mitropolitom zagrebačko-ljubljanskim, Porfirijem.
- To je jedna divna priča koja će moj život sigurno obeležiti, a možda i njegov. Sećam se da sam ga u Zagrebu ugostio na stadionu, proveo ga kroz svlačionicu. Sećam se kad smo na Cvetnom trgu u Zagrebu uz tamburaše pevali zajedničke pesme. Vidim da je on više u sedam dana učinio za ljubav između srpskog i hrvatskog naroda, pa i svih naroda na ovih prostorima. Palac gore za Porfirija. On je i moj Porfirije i ja ga ljubim svim srcem, svim bićem i kad budem u prilici, bez obzira što sam katolik, neću se libiti da ga posetim u Beogradu i odem na njegovo liturgijsko slavlje - istako je Mamić.
Patrijarh Porfirije, rođen je 1961. godine u Bečeju. Svetovno ime mu je Prvoslav Perić.
Osnovnu školu završio je u Čurugu, a Gimnaziju „Jovan Jovanović Zmaj“ u Novom Sadu.
Diplomirao je na Pravoslavnom bogoslovskom fakultetu u Beogradu 1986. godine, kada ga je blažene uspomene Episkop raško-prizrenski, a potonji Patrijarh srpski Pavle, u manastiru Svete Trojice u Mušutištu rukopoložio u čin jerođakona.
Na poslediplomskim studijama u Atini boravi od 1986. do 1990. godine, kada po blagoslovu Episkopa bačkog dr Irineja dolazi u manastir Svetih arhangela u Kovilju, gde je rukopoložen u sveštenomonaški čin i postavljen za igumana.“
Doktorirao je 2004. godine na Bogoslovskom fakultetu u Atini na temu „Mogućnost poznanja Boga kod apostola Pavla po tumačenju svetog Jovana Zlatoustog“.
Za njim u manastir u Kovilju dolazi mnoštvo mladih monaha i iskušenika.
Na redovnom zasedanju Svetog arhijerejskog Sabora SPC u Beogradu 14. maja 1999. godine izabran je za episkopa jegarskog, vikara Eparhije bačke.
Bio je prvi arhijerej Srpske Pravoslavne Crkve kome je povereno staranje nad organizacijom verskog života u Vojsci Srbije (2010 – 2011.).
Skupština Srbije ga je, kao predstavnika svih crkava i verskih zajednica, izabrala 2005. godine za člana Saveta Republičke radiodifuzne agencije (RRA), a Savet ga je za svog predsednika izabrao 2008. godine.
Vanredni je profesor Pravoslavnog bogoslovskog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Govori grčki i engleski, a služi se ruskim jezikom.
„Ja jesam Srbin, ali sam pre svega hrišćanin, a to je univerzalna vrednost i zato ću propovedati i svedočiti Hrista. Volim svoj narod, ali volim i voleću i sve druge narode, svakog čoveka, svaku ikonu Božiju“, jedna je od njegovih ranijih izjava.
Kurir sport / Večernji list
NE PROPUSTITE
