Ipak, oni pravi ljubitelji fudbala i dalje pamte nejgovu magiju, sve ono što je radio tokom karijere, pa se svaka njegova reč sluša s posebnom pažnjom. Posebno zato što se retko pojvaljuje u javnosti.
Novinari italijanske Republike uspeli su da ga nagovore da se konačno obrati javnosti i dobili su intervju koji će se dugo prepričavati. Svaka rečenica ima težinu, svaka reč zvoni, a posebno priča o več pomenutom promašenom penalu.
- Ne mogu sebi da oprostim taj promašaj ni dan danas. Nema religije koja je bolja od titule svetskog prvaka. Tog dana sam mogao da izvprim samoubistvo i ništa ne bih osećao - kaže Bađo, koji je bukvalno sam odveo do Italiju do tog finala, a ostao upamćen kao tragičar Mundijala, a ne kao heroj kako bi trebalo.
Otkrio je Mali Buda, kako su ga zvali, i zbog čega ga nema u javnosti.
- Nije mi prijatno da osuđujem druge. Vidim bivše saigrače koji sude, drže lekcije na televizije. Mnoge podsećam da nisu mogli da naprave dva poštena driblinga.
Izdvojili smo i deo priče o sadašnjosti u kojoj Bađo objašnjava najbolji način za pronalaženje mira.
- Sada radim nešto najlepše, u kontaktu sam s prirodom. Sečem drva za grejanje, vozim traktor... Noću mi se zavrti u glavi od umora. Posetio me je Toti i nje hteo da ode, vreme je stalo. I Ibrahimović je napravljen od istog materijala.
Kurir sport
NE PROPUSTITE
