Aleksandar Varjačić verovatno je jedini fudbaler na svetu koji je direktno sa vlastite svadbe otišao da igra za voljeni klub. Defanzivac Radničkog iz Kragujevca oženio se u subotu, uživao i veselio se sa gostima tokom cele noći, a onda u nedelju ujutro stigao u Novi Sad i igrao protiv Vojvodine.
Aleksandar Varjačić za Kurir opisuje svoj nesvakidašnji potez koji je digao celu Srbiju na noge i pokazao koliko se voli i živi za fudbal u našoj zemlji, te koliko je velika odanost prema voljenom klubu.
- U subotu je bila svadba. Više od 600 zvanica. Morao sam da ispoštujem sve goste, uživao sam sa suprugom i gostima, veselio se. Morao sam i da nazdravim. (smeh) Takvi su naši običaji, a njih valja ispoštovati. Međutim, znao sam da u nedelju ujutro moram biti uz klub. Radnički je moj, ovde sam 17 godina - počeo je priču za Kurir Aleksandar Varjačić i nastavio:
- Bukvalno iz svatova, seo sam sa prijateljom u auto i zaputio se u Novi Sad. Sve smo mi isplanirali od ranije.
Interesovalo nas je kako je reagovala supruga Milena, kako zvanice na svadbi.
- Supruga je prvo bila u čudu, kada sam joj rekao šta planiram. Nakon što sam joj objasnio, a i sama zna koliko meni znači Radnički, podržala me je. Zajedno smo doneli odluku, jer mi je mnogo bilo važno njeno mišljenje. Što se svatova tiče, pa... Bili su u čudu. (smeh) Kad su nam čestitali ljudi sklapanje braka, govorili su mi, eto, sutra je utakmica protiv Vojvodine, a ti nećeš igrati... Kako neću, pitam ih. Pa, idem ja ujutro, koliko budem mogao, pomoći ću. Nisu mogli da veruju, mislili su da se zezam, tek posle su shvatili da sam ozbiljan. (smeh)
Trener Radničkog 1923 Vladimir Radenković, sportski direktor Slavko Perović i nekoliko saigrača znali su šta smera Aleksandar Varjačić.
- Meni su u klubu dali slobodan dan! Ali, rekao sam da ću doći na utakmicu. Nije mi bilo važno da igram, morao sam da budem uz klub. Trener mi je rekao da mogu da odmorim, međutim posle našeg razgovora shvatio je koliko mi znači da dođem u Novi Sad, makar da navijam. Još neki ljudi su znali za moju odluku, većina igrača nije, pa su se iznenadili kada su me u nedelju ujutro videli, kad sam stigao.
Kragujevac kao grad i Radnički 1923 kao klub usko su povezani. O tom fenomenu priča Varjačić:
- Teško je to objasniti. Evo, pokušaću iz ličnog primera. Rođen sam u Kragujevcu, mnogo volim svoj grad. Igrao sam u Surdulici i Jagodini, ali nigde nije lepo kao u Kragujevcu. Sam klub je specifičan, atmosfera oko njega, tradicija, plus naši navijači "Đavoli"... Najbolje se osećam na našem stadionu "Čika Dači". I tako je sa svom kragujevačkom decom. Svi mi koji smo rođeni u Kragujevcu i okolini živimo za Radnički, stalno ga nosimo u srcu!
Kragujevački Radnički se posle sedam godina vratio u Superligu Srbije.
- Nama je mesto u elitnom rangu. To grad Kragujevac i Radnički zaslužuju. Imamo zdravu priču, sve što se dogovorimo sa upravom bude ispoštovano. Grad je stao uz klub i stvarno je milina igrati za Radnički. Neka tako i ostane.
Za vikend u Kragujevac dolazi Crvena zvezda.
- Biće to praznik fudbala! Ceo grad živi za utakmice protiv Zvezde i Partizana. Stadion će sigurno biti pun. Jedva čekamo meč. Zvezdi i Partizanu ne može da se preti, ali naše je da odigramo fer i muški, to možemo. Da se ne obrukamo, da damo koji gol i da publika uživa - jasan je Varjačić.
Kurir sport/A. Radonić
NE PROPUSTITE
