SIROMAŠNOM IMIGRANTU IZ JUGOSLAVIJE OTAC NIJE MOGAO DA KUPI KREVET, A SADA ŽIVI U LUKSUZU! Gladovao i krao da preživi, pa se digao sa dna i ušao u legendu!

Bio je dete bez šanse, a postao je fudbalsko božanstvo.

Rođen je u Švedskoj kao sin Šefika i Jurke - siromašnih izbeglica iz Bosne i Hrvatske.

Dakle, na samom početku nije imao velike šanse za uspeh.

- Nikoga nije bilo da mi kaže: "Hej, kako si danas, mali Zlatane?" Mogao sam samo da se solidarišem sa svojim etničkim autsajderima. Niko nije verovao da mogu da uspem. Svi su me ogovarali, ponižavali, nazivali pogrdnim imenima. Mislili su da ću propasti, jer imam dugačak jezik. Smatrali su da imam bolesnu viziju, da se neće ostvariti. Ali, ja sam sanjao i dosanjao. I eto me ovde. A ti koji su me blatili? Sada mogu da pojedu svoje reči. To je moj najveći trofej - rekao je Ibrahimović jednom prilikom za "Gardijan".

Tu u Malmeu mali Zlatan vreme je provodio igrajući fudbal oko zgrade kako bi se sklonio iz kuće da ne gleda konstantne svađe između majke i pijanog oca. Sve je to ostavilo traga na njemu, pa je kao klinac krao bicikle. Kako je i sam ispričao u svojoj biografiji, bio je ekspert:

- Obijao sam katance. Postao sam pravi ekspert. Bum, bum - i bicikl je moj. Bio sam kradljivac bicikala. To je bio moj prvi posao.

Tada verovatno nije mogao ni da sluti koliko daleko će dogurati, a o svom detinjstvu govorio je ovako:

- Bili smo siromašni. Skupio je jedva novca da mi kupi krevet u IKEA prodavnici, ali nismo imali para za dostavu. Nosili smo ga zajedno do kuće. To je bilo fantastično. Vreme sam provodio i sa majkom, ali u suštini, živeo sam sa ocem. Jednom je celu platu dao da mi pokrije put u trening kamp. Nije imao za stanarinu, ali meni je dao novac. Moje detinjstvo je bilo veoma teško, odrastao sam u imigrantskom naselju u Malmeu, na jugu Švedske, u nametnutom okruženju siromašnih imigranata iz Jugoslavije, Somalije, Turske i Poljske. Moji roditelji nisu mi mnogo pomagali, a retko bi pokazivali osećanja. Bili smo strašno siromašni, ništa nismo mogli sebi da priuštimo. Frižider je konstantno bio prazan, sećam se da sam neretko bio gladan.

Fudbal ga je vodio od manjih ekipa, za koje je nastupao kao dete, sve do Malmea, gde je 1995. počeo da igra u juniorskoj ekipi. U istom klubu postao je profesionalac 1999. i tada je konačno shvatio da se sve isplatilo. Bilo je to za njega ispunjenje snova, dokaz da vredi.

Odatle je sve krenulo. Kasnije je tresao mreže u dresu Ajaksa, Juventusa, Intera, Barselone, Milana, PSŽ, Mančester junajteda, LA Galaksija. Osvojio je dve titule prvaka u Holandiji, pet u Italiji, jednu u Španiji i četiri u Francuskoj. S loptom u nogama pravio je čuda.

Fudbal mu je dao sve, kao i on fudbalu. Vinuo se u neverovatne visine, dotakao je zvezde. Postao je zvezda.

Kurir sport