"TRAŽILI SU MI DA UBIJEM BOBANA S LEĐA" Tog dana se u Zagrebu raspala Jugoslavija! Fudbaler udario policajca, Piksi otkrio: Šlogirali smo se od straha

Tog 13. maja 1990. godine na Maksimiru je počeo raspad bivše Jugoslavije. Crvena zvezda je gostovala Dinamu, a niko nije ni slutio šta će se dogoditi na fudbalskom terenu.

U jednom momentu navijači Dinama provalili su na teren i krenuli prema Delijama. Tek tada se uključila policija i počeo je veliki obračun u kom je tada golobradi fudbaler Zagrepčana Zvonimir Boban, na centru udario policajca.

Bio je to udarac koji je u svetu odjeknuo više nego i jedan Bobanov volej. Praktično, bio je to udarac u tadašnju Jugoslaviju i najava krvavog raspada zemlje.

U Hrvatskoj su desetak dana pre toga održani prvi višestranački izbori na kojima je pobedio HDZ sa Franjom Tuđmanom.

Policajac: Tražili su mi da ubijem Bobana s leđa

Refik Ahmetović je policajac kojeg je Boban udario tog dana.

Zanimljivo, imao je slobodan dan i nije trebao raditi. Pozvan je na Maksimir zbog straha od mogućih sukoba.

- Video sam sa desne strane, Boban je već bio u vazduhu. Udario me je kolenima i rukama. Kolena su mi došla između vitalnog rebra i desnog ramena. Tako sam posrnuo i pao. Odmah sam se digao i video da nisam povređen. Da sam bio povređen verovatno bi bila tragedija. Bolje što nije došlo do toga. On je ponovo krenuo prema meni. U tom trenutku je trener Dinama Kuže reagovao. Neka zahvali njemu. Da se vratio ponovo došlo bi do upotrebe vatrenog oružja. Kada sam sredio uniformu na sebi, pošto mi je košulja bila izvučena iz pantalona, moje kolege su me nagovarale da ga ubijem s leđa. To nisam učinio. Nagovarale su me sve vreme dok je bio na stadionu. Njega je Kuže izveo prema svlačionici. Ja sam rekao, ako vi hoćete da pucate, vi pucajte, imate svoje pištolje. Ja neću da pucam - ispričao je Ahmetović.

Boban: Ponosan sam, udarac policajca je bio potez za slobodu

Boban, koji je u tada imao 21 godinu, a kasnije napravio veliku karijeru, 30 godina nakon haosa je istakao da je ponosan zbog načina na koji je postupio.

- Sećam se toga s ponosom što sam bio deo te priče, zajedno sa navijačima Dinama i hrvatskim narodom. Bila je to čista smišljena provokacija. Uvukli smo se u nju, ali dobro je da jesmo. Jer to je dovelo do stvaranja naše države. Ja nikad nisam hteo ulogu heroja, heroji su ratnici koji su izneli teret i stvorili Hrvatsku. Zbog jednog udarca policajca ja nisam heroj. Da, rizikovao sam karijeru, ali i drugi su rizikovali i karijeru i život - rekao je Boban za švajcarske medije 2020. godine i dodao:

- To je bio potez za slobodu. Režim nas je godinama gazio, a mi smo bili mladi i borili smo se za svoje ideale. Ljudi govore, Boban je udario policajca, ali to je izvučeno iz konteksta. Policajac je tukao mladog dečka i ja to nisam mogao da gledam. Od tada se nikada nisam potukao.

Bivši hrvatski fudbaler smatra da je to što se dogodilo na Maksimiru bio početak ustanaka u borbi za slobodu Hrvatske.

- Ne ja, ne moj udarac. Svi oni ljudi, koji su se tog dana branili, su simboli. To je bio ustanak svih. Ali ja sam bio Boban, Dinamova desetka, to je bila razlika. Mnogi tvrde da sam rizikovao više nego ostali, ali ponavljam, to nije istina. Rizikovao sam možda svoju karijeru, ali u onom kontekstu, to ne znači ništa - zaključio je Boban.

Piksi: Šlogirali smo se od straha

Dragan Stojković Piksi je kasnije opisao kako se osećao tada kao fudbaler Crvene zvezde.

- Šampionsko slavlje delimično nam je pokvario događaj iz Zagreba. Bio je to užas, blago rečeno. Pitam se šta bi bilo da je utakmica odlučivala o prvaku, da je na stadionu bilo 60.000 gledalaca – pa to bi bio masakr! Kada se ovako nešto dogodi, čovek se zapita: zar je fudbal postao rat dva tima, dva navijačka tabora? Ako je tako, sport je onda izgubio svaki smisao - rekao je Piksi tada i nastavio:

- Nismo se uplašili, nego smo se šlogirali od straha! Priznajem, pomislili smo da nećemo izvući žive glave. Do početka utakmice sve je bilo okej, lepo smo dočekani, izašli smo na teren željni nadigravanja. Iako smo pred utakmicu sa Dinamom danima trenirali više rekreativno nego ozbiljno, verovali smo da ovako osveženi ne možemo da izgubimo. Međutim, kada smo izašli na teren imali smo šta da vidimo.

Opisao je događaj iz ugla fudbalera.

- Navijači se biju, kamenje seva na sve strane i jedva smo dočekali znak sudije da možemo da “hvatamo bežaniju” u svlačionicu. Tu je bilo sve mirno, ali frka je bila kako da nas prevezu do aerodroma, jer su navijači Dinama uništavali sve što miriše na Beograd i Srbiju. Bili su spremni da unište i ljude, i vozila, i sve. U autobusu je carovao strah i vladala je jeziva tišina. Jedino je Jurić pokušao nekim crnim fazonima da razvedri atmosferu – dok nas je neviđeni kordon milicije obezbeđivao. Dok smo prolazili Zagrebom “dinamovci” su pozivali Tuđmana, tražili da ih on spasi od Srbije i slično. Kada smo stigli na aerodrom – svanulo nam je.

Piksija je iznenadio potez Zvonimira Bobana.

–-Ja Bobana znam kao dobrog dečaka. Zašto je zastranio i ponašao se neobuzdano – ne znam. Kada je služio vojsku u Beogadu, bio je blizak sa svim Zvezdašima – jasan je tada bio Piksi.

Bonus video: