Bogdan Srejović nije poznat toliko široj javnosti, bio je enigma po estradnim kuloarima, ali ne i za ljubitelje sporta.
Ovaj Kragujevčanin se dugo bavio košarkom. Bio je prilično i uspešan: sa ekipom nekadašnjeg Radničkog, tada "Zastave", plasirao se u Prvu ligu Srbije i Crne Gore, u sezoni 2003/2004.
Iako je, prema svedočenju Bogdanovog tadašnjeg saigrača, Raška Katića, "to bio lep period, jer je sve bilo lišeno materijalizma i igralo se prevenstveno iz ljubavi prema košarci", nije baš bilo lako i lepo za taj mladi tim u elitnom društvu. Ali, nije ni Srejoviću bilo svejedno - taman kada se činilo da bi mogao da zaigra za Crvenu zvezdu, povreda ga je odvojila od košarke koju je toliko voleo.
Nju je morao da napusti. Ali, jednu stvar, jedan klub - neće napustiti nikad. Bogdan Srejović je, naime, veliki navijači Crvene zvezde. Tolike, da kad ode i na drugu stranu sveta (poput naslovne fotografije ove vesti, nastale u Maleziji), on poručuje "I na Marsu ako treba!", što je deo stiha iz jedne od pesme o tome koliko i gde će sve "delije" bodriti voljeni klub.
Najčešće je s njim u društvu Vujadin Savić, bivši kapiten Zvezde, sada član APOEL-a, ali neretko i drugi crveno-beli, pa tako nisu bili retki trenuci Srejovićevog slavlja sa Nikolom Petkovićem, Milošem Ninkovćem i mnogim drugima koji su nosili dres kluba s Marakane.
Inače, ljubav prema sportu Bogdanu je usadio otac Miloš, i dan danas državni rekorder Srbije u troskoku, koji je 1978. postao šampion Evrope, ali je zbog povrede, baš kao i njegov naslednik, već u 25. godini prekinuo karijeru.
Kurir sport
NE PROPUSTITE
