SMRT MAJKE, URAGAN I AJKULE SU GA USMERILI NA KOŠARKU! A onda je Srbin od njega napravio najboljeg krilnog centra ikada! Životna priča za FILM!

Retki su igrači koji čitaju karijeru provedu u jednom klubu.

Ovaj diplomirani psiholog je ušao u košarkašku Kuću slavnih 2020. godine.

A. malo je nedostajalo da košarka izgubio verovatno najboljeg krilnog centra ikada.

Dankan je rođen i odrastao u mestašcu Sent Kroj na Američkim Devičanskim ostrvima. Sin je majke imigrantkinje iz Angvile, inače babice, i oca zidara. Ima dve starije sestre, i starijeg brata koji je poznat u svetu filma.

Upravo su sestre Šeril i triša najviše uticale na Tima da se posveti plivanju. Njih dve su bile sjajne plivačice, a Triša je nastupila na Olimpijskim igrama u Seulu 1988. godine. Pored njih, najveću podršku je imao u majci Joni. Uzimala je noćne smene, kako bi tokom dana vozila decu i bila sa njima na svim treninzima. A povrh svega, brinula se da budu dobri učenici.

Sanjao je da i on učestvuje na Olimpijskim igrama, a rezultati su mu davali za pravo, pošto je već kao tinejdžer pravio sjajne rezultate na 50, 100 i 400 metara slobodnim stilom. Šest od sedam dana u nedelji plivao bi između pet i osam hiljada metara i trenirao kako bi ostvario svoj san.

Međutim, njegove snove srušile su tri nebične i tužne okolnosti. Tokom 1989. godine uragan Hugo je uništio jedini olimpijski bazen na ostrvu. Bio je primoran da pliva u okeanu. I nisu ogromni talasi bili najveća prepreka tokom treninga. Trenirati po osam kilometara dnevno bio je izazov, pogotovo iz razloga što je veliki broj ajkula okruživao ostrvo.

No, uragan i propast bazena, nažalost, nisu bili najveći udarac za mladog nadarenog plivača. Neposredno pre uragana njegovoj majci je dijagnostifikovan rak dojke. Uragan je sravnio sa zemljom tri četvrtine ostrva, a teško oštetio zgradu bolnice, pa je zbog saniranja štete njegovoj majci prekinuta terapija.

Tim je napravio pauzu od plivanja dok se situacija ne smiri, ali je najteži udarac u životu u potpunosti prekinuo njegovu volju za plivanjem. Nekoliko meseci kasnije, u aprilu 1990. godine, samo dan pre njegovog 14. rođendana, preminula mu je majka.

Na samrtnoj postelji majka ga je zavetovala da diplomira na fakultetu. I on je ispunio majčinu želju, iako je kasnije svima bilo čudno zašto je odbio da napusti koledž ranije i ode u NBA.

Uragan Hugo je porušio mnogo toga na ostrvu, ali ne i drvenu košarkašku tablu koju mu je poslao zet. Sestra Šeril i muž Tim su ga inspirisali da se okrene košarci.

Nije bilo nagoveštaja da će ekstremno izrasti, pa se očekivalo da će biti visok oko 195 cm. Dovoljno za beka. Ali je bio vrlo nekoordinisanih pokreta, pa je u tinejdžerskim danima dobio nadimak "Gospodin Nespretni".

Dankanu je idol bio Medžik Džonson. Sve dok nije naglo i neočekivano izrastao do 205 cm, pa je prebačen na centarske pozicije. Što je podrazumevalo i drugačije treninge i stil igre.

"Do tada sam šutirao trojke, išao u prodore i delio lopte. Nisam bio ništa ni približno pravom centru", prisetio se Dankan.

Ključni trenutak za profesionalnu karijeru Tima Dankana desio se u leto 1992. godine. Tada je na Ostrvo stigla ekipa mladih američkih košarkaša kako bi popularizovala ovaj sport. Među igračima je bio čuveni Alonzo Mournin, jedan od najboljih NBA centara, koji je baš tog leta izabrao kao drugi pik na draftu iza Šakila O'Nila.

Dankan je u jednoj od utakmica "odučio od košarke" Mournina, što je bilo dovoljno da član delegacije Kris King pozove trenera Vejk Foresta Dejva Odoma.

"Treneru, tu je jedan klinac koji je igrao jako dobro protiv Alonza."

Nije trebalo dva puta zvati, Odom se već posle nekoliko dana stvorio na ostrvu i sam se uverio u talenat mladog Dankana. Jedne večeri otišao je kod Dankanovih kako bi ubedio Tima da upiše njegov koledž.

Seli su na kauč i gledali utakmicu NFL-a. Odom je počeo da ga ubeđuje zašto bi mu bilo najbolje da dođe baš na Vejk Forest, ali nakon nekog vremena shvatio je da Dankan ne odvraća pogled s ekrana. Odomu se činilo da ga uopšte ne sluša, što ga je jako zabrinulo.

"Četvrta četvrtina je", rekao mu je Dankan.

Kad ga je iznervirani Odom pitao je li čuo išta od onoga što mu je rekao, Dankan mu je ponovio sve od reči do reči i ostavio ga u šoku.

"Ima neverovatnu sposobnost da izgleda odsutno, ali ipak upija sve oko sebe", zaključio je Odom i odmah znao da će mu ta sposobnost dobro doći.

Dankan je izabrao Vejk Forest. Prve dve sezone su bile sa puno oscilacija, ali je u naredne dve bio izabran u najbolji tim NCAA lige. Jedne sezone je bio i najbolji skakač lige. Bilo je jasno da će biti prvi pik na draftu.

Greg Popović je tu sezonu počeo kao generalni menadžer San Antonio Sparsa. Međutim, povreda prve zvezde tima Dejvida Robinskona uslovila je da tim pravi loše rezultate i dobije samo tri od 18 utakmica. Popovič je otpustio trenera Boba Hila i na njegovo mesto postavi - sebe. Kako se i drugi najbolji igrač Sparsa Šon Eliot povredio, to je uslovilo da tim iz Teksasa završi sezonu sa 20-62. U trku za pikom broj jedan ostali su Sparsi i Vankuver. Kada su kuglice sreću donele Sparsima, bilo je jasno da će Popovič spojiti Tima Dankana i "Admirala" Robinsona. Bio je to početak centarskog tandema kakav nije viđen u istoriji košarke.

Koliko je "ludi Srbin" bio posvećen svom poslu govori podatak da je otputovao na ostrvo kako bi upoznao privatan Dankanov život. Popovič je voleo da poznaje svoje igrače i van terena, šta ih motiviše, čega se boje... a sve zarad što bolje timske igre. Greg i Tim su zajedno plivali, družili se, vodili dugačke razgovore... postalo je jasno da su srodne duše.

Već u drugoj Dankanovoj sezoni (1998/99) Popovič i "Tvin tauers" odveli su Sparse do prvog NBA naslova.

Kada su se ekipi pridružili Argentinac Manu Đinobili i Francuz Toni Parker, nastala je "Dinastija San Antonija" i donela još četiri titule - 2003., 2005., 2007. i 2014.

Svih pet osvojili su samo Popovič i Dankan.

Dankan živi povučeno u svojoj palati u San Antoniju. Čitava palata je okružena zelenilom sa ogromnim bazenom i ima ogromno dvorište.

Tim je jedan od 75 najboljih košarkaša NBA lige svih vremena, a od kraja karijere do 2023. godine se bio potpuno sklonio iz javnosti. Sparsi su ga vratili pod svoje okrilje kako bi direktno bio zadužen za razvoj Viktora Vembanjame. Takođe, brine i o karijeri svoje ćerke koja je talentovana odbojkašica.

 BONUS VIDEO: