Nenad Puljezević branio je za Crvenu zvezdu i Partizan, osvajao sa rukometnom reprezentacijom brojne medalje, a danas žari i pali po srpskim kvizovima.
Osvajač bronzanog odličja na SP 2001. godine pokazao je zavidno znanje u kvizovima "Potera" i "Slagalica". Popularni Puljez je još jedna potvrda da vrhunski sport i škola mogu zajedno.
Otkud Nenad Puljezević u srpskim kvizovima? - Ispratili ste me vi u Kuriru, baš ste me lepo iznenadili. Još od "Potere". (smeh)... Nemam još nekih velikih rezultata, ali ima vremena. Još dok sam aktivno igrao rukomet, pratio sam kvizove. Posebno, kad sam živeo u inostranstvu. Obožavao sam "Sam protiv svih", "Visoki napon"... Kad sam se vratio u Srbiju i kad sam završio karijeru odlučio sam da se okušam. Pala mi je na pamet ta ideja, hteo sam nešto novo da probam - počeo je razgvor za Kurir Nenad Puljezević.
Kako je ispred kamera? - Jedna je stvar kad sediš kod kuće i gledaš, a sasvim druga kad se nađeš u kvizu i odgovaraš na pitanja. Drago mi je zbog svega. Mislim da se nisam obrukao, što mi je bilo najbitnije.
Jel imaš neku anegdotu sa snimanja kviza "Potera"? - Atmosfera na snimanju bila je sjajna. Tragača Milorada Milinkovića znam iz neke druge priče. Znao sam da mnogo zna, koliko je obrazovan i zato mi je bila želja da igram protiv njega. Baš sam se dobro osećao. Kad smo završili snimanje pitali su me kako je bilo. Pa, Milinković je rekao, čast mu je bila što igra protiv mene, pa me je poslao kući. (smeh)
A, u "Slagalici"? - Eto, uspeo sam da izmislim broj, koji nije bio u ponudi. (smeh) Taj kviz još traje i ne smem da pričam kako je bilo. I tu su lepa iskustva. Iako je teško igrati protiv pravih kvizomana, ljudi koji idu godinama po kvizovima.
Vidi se da imaš širok dijapazon znanja. Kako? - Završio sam 13. beogradsku gimnaziju na Banovom brdu, matematički smer, a tokom karijere Fakultet za fizičku kulturu, DIF. Završio sam i za operativnog trenera, kao i master kouča, što je najviše zvanje u rukometu. Imam visoku stručnu spremu. Volim putovanja, film, muziku, čitam knjige... Tako dopunjavam znanje.
Mogu li škola i vrhunski sport zajedno? - Poruka klincima je da uz sport, škola mora da bude obavezna. Vrlo rano sam se u životu opredelio za sport, svestan da ću mnogo čega morati da se odreknem. Propuštao sam rođendane, ekskurzije, druženja, šetnje sa prijateljima... Rukomet je bio moj izbor.
Srpski rukomet poslednjih deceniju i više je u velikom padu. Zašto? - Imali smo veliku šansu kad smo bili domaćini dva velika takmičenja. Nažalost, nismo je iskoristili. Jesmo mi napravili neki rezultat, ali po meni, nedovoljan. Morali smo da uzmemo dva zlata, umesto dve srebrne medalje. Onda bi to bio idealan zalet za dalje. Nismo uspeli. To se vidi najbolje po deci i njihovoj brojnosti na treninzima.
Problemi nisu samo na terenu, zar ne? - Jedino su u rukometnom Savezu stalno neke prepirke i rasprave. I jedino se tamo uvek nešto menja. A, zanemaruje se rad sa malom decom. Po meni, to je glavna stvar. Kao kad krenete u školu, a preskočite prva tri ili četiri razreda. I zato ne možemo da dobijemo kvalitetne igrače kao nekad.
Ispada da rad sa mladima i njihov sazrevanje ne idu kako treba, zar ne? - Evo, jednog najboljeg primera. Ne volim da pričam o sebi, ali ja sam sa 17 godina dok sam branio za Crvenu zvezdu igrao ligu one velike Jugoslavije. I isto je bilo sa igračima iz moje generacije. Oni su igrali ozbiljnu ligu sa 18, 19 ili 20 godina. Sad se pomerila starosna granica.
Koliko može podmlađena reprezentacija Srbije na SP? - Iskreno, svi bismo voleli da naprave dobar rezultat, ali treba biti realan. Tri reprezentacije prolaze grupu. Mislim da su Francuzi i Nemci glavni favoriti. Nemci su napravili prvenstvo da bi ga osvojili. Ključ je utakmica sa Rusijom, jer su i oni promenili selektora, tamo je i naš Dejan Perić. Pitanje je kako su uigrani. Biće teško sa njima. Južna Koreja igra specifičan rukomet. Treba tražiti šansu za treće mesto. Imaćemo podršku navijača, naših ljudi koji rade u Nemačkoj.
Kakvi smo u odnosu na rivale? - Nosioci igre Francuske su sve mladi igrači. Oni su lako izvršili promenu generacije, gotovo bezbolno. Imaju dobru bazu, napravili su kvalitetnu selekciju. Bili su kadetski i omladinski prvaci sveta. I mi smo podmladili reprezentaciju, ali pitanje je, da li je to taj kvalitet.
Kako vidiš klupski rukomet u Srbiji? - U globalu, malo novca se ulaže u sport. U rukomet posebno. Metaloplastika ima podršku lokalne samouprave, iza Vojvodine stoji NIS, nešto se dešava u Pančevu jer je predsednik opštine valjda bivši rukometaš. Veliki problem našeg rukometa je što nema bazu i što igrači odlaze u inostranstvo sa 17 godina. Rano je to, plus ugovori nisu dobri. I tu je najveća krivica roditelja, kao uostalom u svim sportovima.
A, beogradski rukomet. Gde je tu problem? - Sve funkcioniše na bazi članarina. Studentski grad ima bazu, kupi decu sa Novog Beograda. Crvena zvezda i Partizan kako bih rekao... Koprcaju se! Sticajem okolnosti sam u Partizanu. Vodim četiri generacije, od 2000. do 2003. godišta, plus radim sa golmanima u prvom timu. To je borba sa vetrenjačama. Realno. I tu nema velike šanse da se napravi veliki rezultat. Evropa nam najbolje govori, odnosno od kojih klubova ispadamo.
Samo sportski život
Jači od infarkta Imao si letos zdravstvenih problema. Kakva je sad situacija? - Imao sam infarkt 29. jula. Posle toga su mi ugradili tri stenta početkom oktobra. Da ne idem na jedan, daj tri, za sve pare. (smeh) Sada je sve u redu. Vodim računa, šetam, treniram, ali ne smem da forsiram - otkrio je Puljezević.
45 godina ima rukometni golman 19 godina trajala mu je karijera 5 puta je bio prvak države
Kurir sport/Aleksandar Radonić
NE PROPUSTITE
POGLEDAJTE BONUS VIDEO:
