Pravi hokejaški zaljubljenici pamte da je početkom 90-tih strah i trepet na američko-kandaskom ledu bio kandaski Albanac Taj Domi, a da se u poslednjih deset godina za jednu od najjačih pesnica NHL smatra Srbin iz Vankuvera Milan Lučić.
Albanac "zakivao" levicom
Nije nikakva tajna da Ameri pred svaki hokejšaki duel prognoziraju i kako će izgledati moguće pesničenje dvojice najboljih udarača iz suprostavljenih ekipa, jer led je, uostalom, jedino mesto pored ringa i tatamija, gde se ljudi gotovo nekažnjeno biju do iznemoglosti.
Sudije su, naravno, saučesnici u nedelu. Baš kao i navijači, i oni vrlo dobro znaju ko bi publici mogao da podigne adrenalin, ali im ne pada na pamet da preventivno deluju, još manje da razdvoje udarače kada krene obračun. Po pravilu dvojica najratobornijih čekaju prvi svoj duel na ledu, onda jedan upućuje izazov teškim rečima ili jačim "bodičekom", posle čega dobijaju po minut da pokažu i protivniku i auditorijumu koliko snažno udaraju i koliko lako podnose batine.
Lučić je dobar deo karijere proveo kao član kaznene ekspedicije Boston Bruinsa, gde su tukli svi redom, posebno visoki bek iz Slovačke Zdeno Hara, pa je u takvom društvu bilo veoma teško da se nametne za glavnog kavgadžiju. Ipak, uspeo je. Najjači su ga često birali za protivnika, pa čak i oni koji su mislili da silovito tuku kao što je to bio slučaj sa kanadskim Hrvatom Lukom Gazdićem.
Slovak Zdeno Hara iz Bostona u akciji
Hrvat se te 2013. godine vratio na veliku scenu potpisanim ugovorm sa NHL timom Edmonton Ojlers, nakon devet godina kaljenja po nižim američkim i kandaskim takmičenjima na kojima je morao da se probija i pesnicama. Na tom polju je čak i bolje stajao, nego u drugim parametrima hokejaške igre, ali kad neko ima hrabrost i jaku desnicu, to ponekad bude dobar razlog da stigne poziv iz najbolje lige na svetu. Gazdić je od dolaska dobro znao svoju ulogu u timu Ojlersa.
Lučić protiv Oreškovića
Od početka sezone 2013/14 krenuo je snažno, nokauterski! Rivali su padali jedan za drugim. U boksu bi unesrećeni dobili pomoć konopaca, a na ledu ničeg nije bilo da spreči pad već završavali pod nogama kao sveće. Šta je bio adut visokog Hrvata u tim obračunima? Duge ruke, dobro iskustvo, jaka pleća, ali srce je bilo najvažnije. Iznenadio je sve u ligi, dok u nokaut nije bacio prvu trojicu rivala. Posle toga, jasno je bilo svima šta mogu da očekuju kad na red dođe utakmica sa Ojlersima.
O Lučiću se do 2013. godine sve već znalo. Zakrivljen debeli nos kao da je juče pao sa motora, široki ožiljci na obe arkade umesto obrva, velika i malo povijena leđa, savršen izgled za ulogu negativca u američkim gangsterskim filmovima. Pri udaranju raznovrstan poput boljeg boksera, na klizaljkama vešt kao da je prošao sovjetsku školu. Odmah udara u glavu desnom rukom, a ako u tome bude osujećen, menja cilj - bije po rebrima, u stomak, često i levicom, kojom drži protivnika za gornji deo dresa i tada zadaje najvažnije udarce. Oni su poput groma, iznenadni i jaki. Nanose bol protivniku, koji ne shvata da ga posle tog šoka očekuje kanonada desnice u lice. Sve se to dešava u velikoj brzini, jer niko nije sposobniji od Lučića da više puta precizno udari, a da u isto vreme totalno zanemari posledice od primljenog krošea iz kontre ili onaj tup bol kada pesnica završi na kacigi rivala. Lučić je tih godina delovao kao mašina za prebijanje, mada je beležio i pristojan broj golova i asistencija, te nije služio Bostonu isključivo da bi publiku podizao na noge tučama.
Sve je to imao na umu i Luk Gazdić. Verovatno je bezbroj puta pogledao Lučića na delu, video je kako se njegov zemljak Fil Orešković iz Toronta proveo 28. marta 2009. godine, ali želeo je i on da se oproba protiv najjačeg.
U zagrevanju za Srbina tukao se sa Tomom Sesitom iz Vankuvera, Krisom Torburnom iz Vinipega, Džejom Rouzhilom iz Filadelfije, Brajanom Megratanom iz Kalgarija, Džaredom Bolom iz Kolumbas Blu Džeketa, da bi nekoliko noći pred glavni događaj sezone upropastio Patrika Bordoloa iz Kolorada.
Gazdić izuva Bordoloa
Došao je i četvrtak, 12. decembar 2013. godine. Boston je gostovao timu iz Edmontona. Za Bruinse je to izgledao kao još jedan lagan posao, jer su posle dve trećine vodili sa 3:1. Igrao se peti minut druge trećine. Pak je bio u defanzivnom prostoru Bostona, kod Lučića naslonjenog na ogradu. Dodavanjem unazad ka svojim bekovima pokušao je da obezbedi sigurniji posed i mirniji napad ka golu Edmontona, ali iza leđa je stigao Gazdić.
Konačno je došlo je do toliko očekivanog obračuna Srbina i Hrvata na kanadskom ledu.
Procenite ko je pobedio u boksu...
Nakon meča većina hokejaških zaljubljenika na društvenim mrežama proglasila je Gazdića za pobednika, imajući u vidu da je malo ko od njih očekivao da će kraj bitke dočekati na nogama. Zapravo, ko zna šta bi se dalje desilo da sudije nisu procenili kada je kraj, jer napadač Ojlersa je već bio u beznadežnoj situaciji, potpuno savijen i skoro u nemilosti razjarenog Srbina.
Na specijalizovanom sajtu za hokejaške tuče www.hockeyfights.com, posetioci su bili realniji. Više glasova, 43 odsto, dobio je Lučić, a ostatak je podeljen na glasove za Gazdića i nerešen ishod.
Možda se nikad ne sazna šta je Lučić mislio pred duel sa Ojlersima 12. decembra 2013. godine, ali je zato sam Gazdić rešio misteriju oko toga šta se njemu motalo po glavi u isto to vreme:
- Lučić je momak o kojem sam uvek razmišljao u stilu "ako dođem u priliku udariću ga, čisto da vidim koliko ja mogu - rekao je posle par meseci Gazdić lokalnim novinama Edmonton Sanu.
Tuča u noćnom klub
Dve noći posle obračuna Hrvata i Srbina o kojem su trubili svi mediji na planeti, Lučić je imao novi obračun. Ali van leda. Tokom provoda u jednom noćnom klubu u rodnom Vankuveru lokalci su pokušali da isprovociraju tuču, budući da mu nisu mogli oprostiti što je dve godine pre toga sa Bostonom pobedio njihov tim u borbi za Stenli kup.
Snimak nereda u Vankuveru 2011. posle poraza od Bostona
Tada su posle sedme utakmice na ulicama izbili veliki nemiri ljutih navijača Vankuver Kanaksa, koji su kulminirali skrnavljenjem pravoslavne crkve u znak odmazde prema poznatom Srbinu.
Sve je to u noćnom klubu prošlo uz nekoliko udaraca i intervenciju policije, samo što je incident ponovo doveo Srbina na udarne stranice severnoameričke štampe i portala.
Šta se dalje desilo sa Lučićem i Gazdićem? Njihov okršaj je proglašen je za jedan od pet najboljih u toj sezoni. Lučić se kasnije pobio još tri puta (ukupno sedam te sezone), a Gazdić se ogledao još osam puta (ukupno 15).Lučić je posle Bostona igrao jednu sezonu u Los Anđelesu, pa tri sezone za Edmonton, a sada je pod ugovorom sa Kalgarijem. Gazdić je te godine bio u Edmontonu, a već sledeće je korišćen skromnije, pa je prešao u dosta slabije takmičenje AHL. I dalje se trudi, u 31. godini igra hokej, ali u San Dijegu, članu AHL, jedino što se po brojkama može zaključiti da značajno opada njegov uticaj na igru.
Zanimljivo je da su u isto vreme dok su Lučić i Gazdić tukli rivale u NHL, Jovan Lučić, Milanov rođeni brat, igrao je za Partizan, dok je Benjamin Gazdić, Lukin brat, branio boje zagrebačkog Medvešćaka.
D. P
NE PROPUSTITE
