– Hronologija je vrlo jednostavna, pre rata sam potpisao za Zvezdu, na poziv mog trenera u reprezentaciji Jugoslavije Nikole Stamenića. Tada je Zvezda pokušala, a kasnije i jeste napravila veliki tim. Otišao sam sa željom da napravim iskorak u karijeri. Međutim, rat je sve prekinuo i nakon godinu dana, 1991. godine u maju sam napustio Srbiju. Vratio sam se u Šibenik, tada sam bio tu tokom leta, kasnije sam otišao u Švajcarsku, a onda sam se opet vratio. Učestvovao sam u ratu i na to sam ponosan. Nikad nisam navijao za Zvezdu, ali sam se tamo divno osećao. Bile su to lude godine, raskinuo sam četvorogodšnji ugovor, koji je bio sjajan, ali nisam se dvoumio i morao sam da se vratim. Mogao sam da rešim život, ali sam se vratio kući kod roditelja – rekao je Tucak
On je objasnio da se sada druži sa velikim brojem Srba.
– To su sve moji prijatelji. Viktor Jelenić, predsednik VSS, je moj veliki prijatelj. Ja sam bio u Šibeniku, koji je svakodnevno bio pod bombama. To je teško bilo da se trpi i sutra da se opet desi, išao bih da branim kuću. Uvek bih to uradio, ali nikada nikog ne bih napadao – rekao je Ivica Tucak.
Najveću životnu tragediju doživeo je u junu 2005. zajedno sa suprugom Marijanom, o čemu je takođe pričao u Inkubatoru.
Njegova troipolgodišnja ćerka Tena preminula je posle teških povreda, pošto je na nju na terasi jednog šibenskog kafića pao automat s igračkama. Preminula je od posledica teških povreda glave.
Kurir sport
NE PROPUSTITE
