Iz Melburna za Kurir - Vuk Brajović
Nije lako biti sudija u tenisu, ma bilo kojoj poziciji se nalazili. Brzina loptice, duge razmene, prelamanje svetlosti, nervozni igrači, bučna publika – sve to i još mnogo šta kumulativno može itekako da zasmeta u obavljanju ovog odgovornog i često veoma nezahvalnog posla. Od uvođenja tehnologije provere tačnosti sudijske odluke, tzv. „oka sokolovog“, situacija se malo poboljšala po sudije i igrače, ali je i dalje prva reakcija sudija presudna na dalji tok poena – a ponekad gema ili čak i meča.
U danu kada NIŠTA od gore navedenog nije smetalo ni linijskim sudijama, ni sudijkinji u stolici (poprilično nepoznatoj – a da sudi meč dvadeset sedmog i četrnaestog igrača na svetu na trećoj po veličini areni Melburn Parka) – šokantno je do koje mere su se sudije ogrešile o svoju obuku, pravila, poznavanje prirode igre i osnovnu sportsku etiku da unakaze meč u njegovom odlučujućem trenutku i bukvalno otmu šansu našem Dušanu Lajoviću da se na sportski način dalje bori za pobedu – koja bi mu donela najveći uspeh u karijeri na Grend Slemovima. Kažemo – sportski, jer su se svi – počevši od njegovog suparnika, u tom trenutku poneli sramotno, na šta je Dušan odgovorio dobrodušno, u skladu sa svojim imenom, likom i vaspitanjem – i izgubio.
Nažalost, ovo nije bio dan u kome je popularni Duci bio na nivou svog najboljeg tenisa, prikazanog od početka aktuelnog australijskog teniskog leta. Sa uzdasima razočarenja se pratio tok meča u kome je naš as napravio 50% više neiznuđenih grešaka od svog protivnika (Lajović – 45, Švarcman – 29), samo jedan viner više od izrazitog „bejslajnera“ iz Argentine (26 – 25) a na prvi, odnosno drugi servis osvojio za treće kolo Grend Slema skromnih 56% odnosno 41% poena. Dogodilo se ono čega smo se pribojavali i po čemu je Švarcman već godinama poznat – Duci je bio „uvučen“ u njegovu igru brojnih prebacivanja sa osnovne linije, a da pritom nije bio ni izbliza ubitačan kao što je to bilo protiv Ože-Aliasima, Kačanova i Edmunda. Svaki put kada bi Lajović uspevao da „promeša“ igru – slajseviima, kraćim loptama, izlaskom na mrežu, višim spinovima – kao po pravilu je dobijao poene, ali toga nije bilo dovoljno – niti je, po svemu sudeći, imao dovoljno samopouzdanja da ćešće sprovodi takvu strategiju. Bilo je vidljvo da se i mnogo lošije kretao nego u prethodnim nedeljama, a samim time i nedovoljno dobro postavljao na udarac. Iz riterna na nimalo impresivan servis protivnika je imao 5 grešaka i samo 1 viner (Švarcman – 1 greška i 2 vinera), i dozvolio je Švarcmanu da osvoji čak 23 poena više od njega. Da budemo jasni – niko nije očekivao da će meč protiv „gaučosa“ biti „šetnja kroz park“ ma koliko Lajović odigrao dobro u poslednje vreme, ali se svakako nije predviđalo da će toliko rano naš igrač izgubiti inicijativu i juriti igru i rezultat kako se to danas desilo. Ali, ako je već u tom trećem setu prvi put uspeo da se nađe u rezultatskoj prednosti (3-2, 4-2, 5-4, 6-5) i pored 6 brejkova u prvih 7 gemova, i nekim čudom uspe da se domogne set poena pri 7-6 u taj brejku – svakako je zaslužio da se u četvrtom setu sportski bori za pobedu. I tada se desila kolosalna nepravda za sudijsku organizaciju Grend Slema, i gest protivnika koji je bio sramotan – iznad čega Lajović nije mogao igrački da se uzdigne.
Presedan u meču u smislu sudijskih grešaka i – zašto i to ne reći – gluposti, desio se početkom trećeg seta, kada je sudija iz stolice presudila aut za Lajovićevu forhend diagonalu koja je bila 30% u terenu a 70% na liniji, na lopti koja je trebala da mu donese prednost u gemu. Lajović se, posle uspešnog „čelendža“, u protestnom gestu nalaktio na mrežu, gledajući u neverici u pravcu linijskog sudije – i to je bilo to od finog momka našeg tenisa, a što bi kod npr. Kirijosa „u elementu“ verovatno pobudilo „vulkan“ nezadovoljstva. Naravno, taj poen se ponavljao – i Dušan ga je izgubio. Posle toga – neverovatna reakcija sudijkinje iz stolice kada su bučne ptice uletele na teren – time što im je izdala upozorenje da budu tihe rekavši „Quiet please!“, a zatim i totalno odsustvo reakcije kada su prekinule Lajovića pri prvom servisu, obletajući teren i tlo pet minuta – a da nije dala instrukciju nikome od osoblja na terenu da ih pojuri, posle čega je Dušan napravio duplu grešku. Iako je bilo i tada jasno da sudijska postava nije dorasla zadatku, uz silne sumnjive lopte Švarcmana koje Lajović nije ni proveravao – ono što se desilo u taj-brejku odlučujćeg seta je eklatantan primer greške zbog koje bi sudije trebale da budu odmah skinute sa spiska, a za šta bi tenis trebao da uvede mehanizam ispravke ili kompenzacije za nanesenu štetu.
Posle trećeg mini—brejka (6-4 za Lajovića) i prve set lopte na njegov servis (prvu propustio na 6-5), Lajović je oservirao sjajan kik-servis na aut-liniju, čiju je lopticu na jedevite jade Švarcman uspeo da dodirne reketom. Linijska sudijkinja je sa zadrškom viknula „aut“, a sudijkinja iz stolice – čije je pravo da preinači tu presudu – ostaje nema; greška broj jedan. Lajović odmah traži „čelendž“ i video-prikaz pokazuje da je loptica bila barem 80% na liniji. A onda – sudijski skandal i igračka sramota: sudijkinja iz stolice dosuđuje bez razmišljanja da se poen ponovi, a Švarcman se u prilog tome „vadi“ na to da mu je linijska sudijkinja svojim povikom zasmetala pri riternu; greška broj dva, i primer nesportskog gesta. Lajović pita Švarcmana – da li mu je zaista zasmetala sudijkinja, on perfidno odgovara da je tako bilo – i Lajović diže palac, okreće se i odlazi na osnovnu liniju da ponovi prvi servis. Tada je bilo jasno da Lajović ne može da dobije taj brejk i treći set – a o njegovim greškama koje su nastupile u preostalim poenima ne treba puno ni pričati.
Za one koji možda nisu najbolje upućeni u uzanse sudijske obuke, set lopte se posmatraju sa posebnom pažnjom – i ako sudija nije u potpunosti siguran da je lopta u autu, nikako ne bi smeo da reaguje i remeti tok igre. Posebno loše u ovom slučaju bilo je to da je loptica odskočila bukvalno ispred same sudijkinje, a da se i pored toga toliko ogrešila o profesiju i zvala aut za trag koja apsolutno nikome u sudijskom koru ne bi smeo da bude sumnjiv. U nameri da se opravda što nije odmah ispravila odluku linijske sudijkinje, ona iz stolice donosi odluku da ponovi poen i time „poništi“ ceo slučaj uz opravdanje da je Švarcman bio ometan – a da prethodno nije pošteno ni pogledala u njegovom pravcu. Argentinac se brzo adaptirao na tu situaciju, i lako se svrstao u teniske nepoštenjačine time što je „bez blama“ Lajoviću rekao da je zaista tako bilo, ma koliko to objašnjenje tragičkomično izgledalo.
Lajović je postupio – onako kako se od njega očekuje: sportski, fer, kulturno – i izgubio meč. Bolje rečeno – izgubio je deo meča koji je odigran do 2:0 u setovima za protivnika, taj-brejka trećeg i set lopte za njega pri rezultatu 6:5. Preostalih nekoliko poena su samo bila nužna posledica „đavolje rabote“ i neregularnosti u tenisu, nivoa sudijskog delovanja koji ne bi smeo da bude tolerisan ni na najnižem nivou profesionalnih takmičenja. Nije Dušan pravio scene, vikao ka sudiji, gestikulirao ka protivniku, podstrekivao publiku i ljutito zvao sudijskog supervizora na teren. Ostao je dostojanstveni Gospodin Tenis.
Zbog svega toga, nikada neće biti poznato da li bi se Dušan možda izborio i za peti set, napravio veliki preokret, došao do možda najboljeg rezultata na nekom Grend Slemu u karijeri i priredio sjajan i jedinstveni meč sa sedmostrukim osvajačem titule u Melburnu, zemljakom i velikim prijateljem Đokovićem. Bez obzira što je ovo bio verovatno njegov najlošiji nastup u 2020. godini, ne bi bilo ni prvi ni poslednji put da teniser uspe da se volšebno regeneriše i opet učini meč neizvesnim – epilog zbog koga je Grend Slem posebna vrsta takmičenja, jer testira vrlinu, umeće, izdržljivost i mentalnu stabilnost tenisera. Ali ne samo to – Grend Slem bi trebao da bude i vrhunac teniske igre, svih profesija koje se tiču njegovog uspešnog izvođenja i koje su zbog svega toga posebno vrednovane – ali i etike, morala i fer-pleja.
Danas je, kroz gestove i odluke koje su direktno uticale na konačni poraz Dušana Lajovića, Grend Slem tenis značajno osramoćen, a nepravda pobedila. Neka je kome god – na čast.
(Kurir sport)
NE PROPUSTITE
