- Sećam se kad sam bio u svom domu u Majamiju 2013. i kad sam počeo da primećujem neko čudno trnjenje u ruci. Probudio sam se u osam ujutru i pomislio da nije zbog nepravlnog položaja u kom sam spavao. Posle nekoliko minuta, žena me je pitala nešto, a ja nisam mogao da izgovorim reči - priseća se Karlović.
Tada je osetio zabrinutost iz veoma opravdanih razloga, jer je postepeno počeo da gubi osnovne motoričke funkcije.
- Kako su sati prolazili gubio sam osećaj u ruci i sposobnost govora. Na kraju dana se nisam sećao svog imena, niti gde se nalazimo. Nisam čak mogao da odgovorim ni na pitanja doktora. Imao sam strašne glavobolje i podvrgli su me mnogim testovima - opisuje Karlović, kod koga se vrlo brzo ispostavilo da je reč o encefalitisu.
Karlović je otkrio i da se borio sa motivacijom i da je posle ispadanja na Rolan Garosu bio ravnodušan jer je jedva čekao da se vrati kući.
- Morao sam da se borim sa sobom. Postavio sam sebi cilj Australijan open 2020. godine i ako ne uspem da se kvalifikujem, to je to, penzionišem se. Odigrao sam pet čelendžera na kraju 2019. i bio u mogućnosti da igram u Melburnu - rekao je Ivo.
Kurir sport
NE PROPUSTITE
