SRPSKI TENISERI PONOVO ZABLISTALI - KAD SMO SE NAJMANJE NADALI: Kecmanović i Međedović potpuno oduševili, Novak se vratio na teren po stotu titulu!

Velika srpska petorka je ponovo strah i trepet svetskog tenisa – i to kada smo se možda najmanje nadali!

Da je “flit za Fokinu” potvrdio je Miša na njemu omiljenoj Floridi i četvrtom pobedom u isto toliko mečeva, vrativši se posle 2 spašene meč lopte na 5:2 za žilavog ali nestabilnog Španca u velikom stilu. Demonstracija upornosti, istrajnosti i fokusiranosti – koja uz mnogo pouzdaniji prvi servis i odlučnost u primeni agresivnijeg stila igre ove sezone krasi Mišinu igru (sjajan primer – trijumf nad Hurkačem u Melburnu) donela je Miši drugi ATP trofej u singlu (ali i dublu, sa Nakašimom neki sat kasnije) u nizu odličnih pobeda protiv veoma raznovrsnih igrača (Gojo, Hiron, Mikelsen i Fokina). Da na hardu na narednim turnirima (Akapulko, Indijan Vels, Majami) nema igrača – osim možda Alkaraza, Đokovića i Zvereva – protiv kojih naš as nema dobre šanse da ostvari pobedu konstatacija je koja je bazirana na sada već kontinuitetu kvalitetnih nastupa i uspeha (sa izuzetnom “baksuznog” Runea). Miša je teniski odrastao na jugu SAD, pa se nadamo da će i naredna destinacija u zalivu koji Tramp želi da preimenuje u “Zaliv Amerike” biti prilika da se za još koje mesto pribiliži – po kvalitetima – svom realnom habitatu unutar prvih 30 igrača sveta.

Hamad Međedović “gospodari” na betonu u dvorani ove sezone (11 pobeda, 2 poraza) i posle dva uzastopna uspešna nastupa na čelendžeru u Oeirašu (pobeda i četvrtfinale) je konsolidovao svoj status u prvih 100 na svetu. Velika je šteta što sjajnu pobedu nad Runeom na Dejvis Kupu nije “verifikovao” pobedom nad Molerom (koja bi Srbiji donela šansu da se ponovo bori za nastup u finalu Dejvis Kupa), ali je snažni Novopazarac (“pravi medved” od nas dvojice, po rečima Danila) time dao naznaku onoga što je usledilo u Marseju – karijerno važnim pobedama protiv Altmajera, Hačanova i (napokon, posle 2 meč lopte u Rimu prošle godine) i šestog igrača na svetu Medvedeva za veoma neizvesno finale protiv domaćeg miljenika i favorita Uga Ambera. Agresivni Francuz koji je uz podršku svojih sunarodnika prošle sezone rasturio Alkaraza u Parizu i došao do finala protiv Zvereva je imao mnogo lakši posao od Međedovića do finala (Bublik, Bergs, Sonego) pa je svežina i doza adrenalina dobijena sa tribina bila presudna u momentima kada se meč “lomio” – naročito pri kraju taj-brejka prvog seta. Već sutra će u Dohi novopristigli 73. igrač sveta imati odličnu priliku da potvrdi status “ubice džinova” u prvom kolu protiv senke igrača koji je nekad bio treći igrač sveta i trostruki osvajač Mastersa u Monte Karlu Cicipas, posle čega bi ga do mogućeg i priželjkivanog meča sa Novakom Đokovićem u finalu čekali Ože Alijasim, (ponovo) Medvedev ili Hačanov, a onda Rubljov ili De Minor. Prelazak na igru na otvorenom po prvi put ove sezone nosi određene izazove u stilu igre za Hamada, u ambijentu u kome servis ide nešto sporije nego prethodnih nedelja – a razmene na veoma brzim podlogama turnira na Bliskom istoku (Doha, Dubai, Abu Dabi) bivaju dinamičnije – pa ćemo videti da li će se, pre svega, Hamad dovoljno brzo oporaviti od napora iz Marseja i skoro 10 sati provedenih u putu do Katara kako bi – uz pomoć iskusnog trenera Agirea i tima – presložio svoju igru za novu seriju odličnih nastupa i novi najbolji rang u karijeri.

Laslo Đere je već “domaći” na terenima Južne Amerike, i ne krije da se rado vraća na tamošnju šljaku posle betona sa početka sezone. Od osam dosadašnjih pobeda u 2025. – pet je ostvareno na šljaci, dve na čelendžeru u Kimperu i samo jedna u kvalifikacijama za Australijan Open, pa će takođe nekadašnji 27. igrač sveta (2019.) imati priliku da sledeće nedelje na turniru u Čileu potvrdi dobru formu i još više se približi “bezbednoj zoni” za nastupe na Slemovima i Mastersima – na kojima po kvalitetima svakako pripada. Izgubivši samo 1 set od kvalifikacija do polufinala sa šampionom Fonsekom na šljaci za Lasla predstavlja platformu stabilnosti na kojoj će nastojati da nadgradi svoju igru do pređašnjeg nivoa – koja se pre svega bazirala na probojnom servisu i snažnoj igri sa osnovne linije u kojoj je prednjačio silovit forhend i rezistentni dvoručni bekhend. Đerea su poslednjih godina previše često mučile razne povrede, pa nas dodatno hrabri činjenica da je izdržao sve izazove u šest uzastopnih mečeva u Argentini bez problema tog tipa, u nadi da će promena podloge pri prelasku na turnire na severnoameričkom kontinentu proći bez neželjenih posledica u tom smislu. Skori povratak na šljaku od Monte Karla nadalje bi Laslu mogao da pruži priliku da se približi povratku u Top 50 ATP rang liste – ali, kažemo, bitan preduslov će biti da ostane zdrav kako bi motivacija za ponovnom afirmacijom u tom smislu mogla biti propraćena igrom i rezultatima koji su dostojni velikog borca iz Sente.

Da drugi najtrofejniji aktivni srpski teniser (ATP 250 titule u Umagu i Banja Luci) Lajović može odlično da odigra videli smo i u meču drugog kola u Buenos Airesu protiv drugog igrača sveta Zvereva (6:4 6:4) ali kod popularnog Ducija igra nešto sporije dobija željeni zamajac, proces u kome mu je često potrebno malo više koncentracije i sreće kako bi se važni momenti u mečevima realizovali u njegovu korist (po čemu je sličan sa Đereom). Nadamo se da će sve pozitivno iz Argentine biti preneseno u Rio de Žaneiro (prvi meč protiv još jednog regionalnog povratnika – Džumhura) kako bi se i Lajović u dobrom “fazonu” domogao evropske šljake i prilike da se udalji od rizične zone oko 100-tog mesta koja ugrožava nastupe na Slemovima i Mastersima.

Pred Novakom Đokovićem u Dohi nalazi se više inspirativnih izazova – još jedan ekspresno brz povratak u takmičarski tonus posle neugodne povrede, treća titula u Kataru koja bi mu donela jubilarni stoti ATP trofej u trećoj najbrojnijoj riznici belog sporta, podizanje forme za željeni povratak na “sunčani sving” ranih američkih Mastersa u Kaliforniji i na Floridi i sveopšta stabilizacija timskih odnosa I igre pred ostvarenje dragocenih karijernih ciljeva – pre svega na Grend Slemovima na kojima je i dalje jedan od 5 top favorita za njihovo osvajanje. Činjenica da Sinera neće biti na turneji do Mastersa u Rimu je velika nepoznanica koju bi najbolje bilo ne uključivati previše u kalkulacije kada su ti ciljevi u pitanju – jer će izazova ionako biti dovoljno, kao što je prvi meč singla u Dohi protiv uvek neugodnog nekadašnjeg 6.igrača sveta Matea Beretinija (4:0 za Novaka, poslednji meč 2021.). U Dohi Novaka čekaju Grikspur (ili Štruf), Drejper (ili Popirin), Alkaraz/Marožan/Lehečka ili Dimitrov i – na kraju (po svemu sudeći) De Minor, što predstavlja sasvim dobru selekciju protivnika za njegov drugi turnir sezone za koju je zacrtao veoma ambicioznu seriju nastupa - a naročito u poređenju sa prethodnom. Bez kontinuiteta u takmičenjima teško je očekivati željene rezultate na bilo kom turniru, pa se nadamo da će potvrđeni nastavak saradnje sa Marejem i zdravlje dobro poslužiti Novaka da nemila sećanja iz Melburna ostavi daleko iza sebe u psihološkom i fizičkom smislu. Pravi šou i lepa današnja pobeda u paru sa starim drugom Verdaskom je najbolji mogući predznak koji smo od najboljeg svih vremena mogli da dobijemo – za sada.

I tako – kao nauk za sve one među nama koji ne cene dovoljno sportove koji se igraju manjim loptama od košarkaške I fudbalske – bacite pogled na majstorije koje naši najbolji teniseri (ponovo) čine širom planete, i sigurno ćete u tome pronaći dovoljno razloga za jedinstvenu radost koju sport može da pruži! Po svemu sudeći – biće ih još!

Vuk Brajović / Kurir sport