DE MINOR RAZBIO MEDVEDEVA, PA OTKRIO TAJNU USPEHA: Važno je naći pravu ravnotežu između previše agresivne i pasivne igre

Australijanac je odigrao savršen meč u spoju agresivnosti i sportske mudrosti, sveprisutan i precizan – a ponajviše odlučan i odvažan da izleti iz šematizovane igre Rusa i dovede ga do frustrativne autodestrukcije, o čemu najbolje svedoči sam rezultat.

Posle ovakve pobede, prirodno je bilo upitati ga da li se trenutno oseća dovoljno spremno i komforno da nema problem da “izađe na crtu” svakome do kraja ovogo turnira?

“Slušajte – krajem sezone na šljaci prošle godine, otkrio sam elemente u svojoj igri po kojima bih mogao da budem veoma opasan za svakog suparnika na ovoj podlozi. Naučio sam kako da te aspekte igre generišem kada je za njih vreme, i kroz godine mi je u tom smislu samopouzdanje izuzetno raslo. Osećam se zaista odlično”, iskren je De Minor.

Šta je to što je naučeno – ako nije tajna?

“Na kraju krajeva, kod svakog igrača su to različite stvari – odnosno imaju različitu ulogu u njihovoj igri. Za mene su način i brzina sa kojom izvodim osnovne udarce veoma efikasni na šljaci, i to sam trebao da primenim. Uz to, moja standardna brzina kretanja je nešto na šta sam uvek mogao da se oslonim, ali mi je bilo važno da naučim koje udarce bih trebao da izvodim kako bih sticao prednost u razmenama i “činio štetu” mojim protivnicima. U tom smislu sam krenuo da dodajem spin, visinu, dubinu, razne uglove i pronalazim različite načine da otvaram teren kako bih igrao na zadovoljavajućem nivou na ovoj podlozi. Uz to, važno je naći pravu ravnotežu između previše agresivne i pasivne igre i odrediti šta je “zlatna sredina””, prenosi nam De Minor.

Australijanac je jedan od najstabilnijih igrača na turneji ove godine, i to postiže negovanjem “svakodnevnih rutina”:

“Kod mene se stvari ne menjaju iz dana u dan – ni u igračkom, ni u emotivnom smislu, gde god da se nalazim. Bez obzira na to koliko mečeva pobedim, ja se uvek radujem onom sledećem. Ono što je kod mene važno je da nisam nikad previše zadovoljan onim što učinim, da ostanem gladan za još, teram sebe da napredujem i ostvarim uspešnije nedelje češće nego one koje to nisu, odnosno da ih eliminišem.”

Od ove godine je u Monte Karlu uvedeno Elektronsko linijsko suđenje, što je bilo predmet raznih ocena kada je primena te tehnologije u pitanju – ali je De Minor ljubitelj te odluke:

“Za mene je to uvek bila dobra opcija, jer ionako ima previše odskoka loptice u zoni linija koje je tako teško oceniti od strane živih sudija. Igračima daje osećaj sigurnosti koji im omogućava da igraju dok se sistem ne oglasi. Kao igrač bih mnogo radije skinuo taj pritisak sa sebe, ne bih da brinem da li je loptica pogodila liniju ili je u autu u dugim ili važnim poenima – ili da prekinete igru samo da bi sudija ocenio da je loptica ipak u terenu i uskratio vam poen, tačno ili pogrešno. Mislim da je ova metoda u suštini fer, da možete da se prepustite tehnologiji…” jasan je on.

A šta ćemo sa time što mašina nije besprekorno tačna – već može da presudi tako da izgubite poen?

“Poene ćete gubiti i uz greške živih sudija, pa je svejedno da li je u pitanju tehnologija Elektronskog linijskog suđenja ili Oka sokolovog – za koje je ELS zapravo bila dopuna u smislu preciznosti. Ovako imate nešto što je barem konstantno, možete da igrate bez strepnje dok ne čujete signal”, dopunjuje se De Minor.

(Vuk Brajović)