BISERI DANA SA ROLAN GAROSA: Museti, Rune, Švjontek i neverovatna statistika Novaka Đokovića u Parizu
Zanimljiv petak u Parizu.
Lorenco Museti odvažno grabi ka polufinalu Rolan Garosa (pobeda protiv Navonea u 4 seta), ali je mnogo bojažljiviji kao 23-godišnji otac – i to odnedavno već drugog “Musetića”. Upitan da prokomentariše iskustva iz te “role”, Italijan odgovara: “Očinstvo me je istinski promenilo. Moram da vam priznam da sam se prepao kada mi je supruga Veronika rekla da je trudna. Tokom trudnoće sam imao verovatno najteži period jer sam stalno razmišljao kako će sve ispasti, kako ću se snaći u ulozi oca, da li ću moći da budem primer svom detetu – a to mi se dešavalo i na terenu i van njega. A onda, kada je Ludoviko rođen – sve je nekako postalo prirodno. Osećao sam da se sve posložilo na pravo mesto na idealan način. Vrlo brzo posle toga sam ponovo počeo da igram dobro, da uživam u sportu i životu. Sjajno je bilo osetiti podršku nama dragih ljudi koji su me uvek podržavali, a naročito u najgorim trenucima života i karijere. Sada ponovo proživljavamo posebne momente – kako smo saznali da je Veronika ponovo trudna. Veoma sam srećan zbog toga – i iako sam sada fokusiran na zbivanja na Rolan Garosu – uživam u posmatranju toga što Veronikin stomak raste”, prenosi nam “ćale” Museti.
Muku sa snom u Parizu muči i Tomi Pol, jedan od onih koji obožava da prati tenis i kada ga ne igra. To mu svakako ne pomaže u opuštanju posle napornih mečeva, a ovde u Parizu ih je već imao nekoliko. “Iskreno, nisam radio ništa posebno drugačije kako bih se oporavio posle prethodnog meča. Radili smo ciljna istezanja, ušao sam u ledenu kadu – i odredili spavanje kao prioritet. Cilj mi je da spavam što više mogu, da se probudim što kasnije – što uopšte nije lako na Slemovima. Prošao sam kroz nekoliko stresnih nedelja u nastojanju da ostvarim što bolje rezultate. Uz to, igra se još toliko drugih mečeva – a ja volim da gledam tenis. Zbog svega toga nije lako spavati na Slemovima, čak i kada ste odigrali 10 setova do sada. Ne znam koliko vi novinari volite da spavate (smeh), ali ja u proseku volim da “odlomim” devet sati na noć. Ovde patim – jer postižem samo šest…”, žali nam se Amerikanac.
Ko o čemu – Holger Rune o ponašanju, ali ovoga puta ne o njegovom. Danas se u meču protiv Francuza Alisa desio incident sa navijačem koji je sedeo blizu kutije u kojoj je Danac držao svoj peškir, a koji je na prijavu Holgera izbačen sa tribina. “To je ovako išlo: prišao sam svojoj kutiji, ostavio peškir – a onda je on počeo da viče na mene, postao veoma agresivan. Ustao je i pružio ruku ka meni. Meni je ovo bilo veoma čudno jer nisam učinio ništa prema njemu niti sam mišljenja da mu treba dozvoliti fizičku interakciju sa igračem na terenu. Osećao sam se posramoćeno. Rekao sam supervizoru da bih radije da izvesni ne bude više tamo, jer mi uopšte više nije bilo prijatno – na šta mi je odgovoreno da će pregledati video snimak i doneti odluku da bude udaljen ako budu utvrdili da se ponašao nepristojno. Pretpostavljam da su to uradili – posle čega ga više nisam video na toj poziciji. Dobro je da se to desilo, jer uopšte ne znam čime sam ga izazvao. Dozvoljeno mi je da bacim peškir u moju kutiju, ali sigurno je da njemu nisam učinio ama baš ništa nažao”, opravdava ishod ove situacije Rune. Da li je tako mislio i udaljeni navijač – ostaje veliko pitanje…
Često pitanje o premoru koje “kola” salama za pres-konferencije danas je postavljeno i Igi Švjontek, koja se ne može prepoznati na turneji već više od 6 meseci. Upitana kako ona izlazi na kraj sa tim problemom, kako se bori da za nju tenis ostane zabavan – Poljakinja odgovara: “Zaista nam nije lako. Kada bismo igrali manje turnira, bilo bi nam mnogo prijatnije, više bismo uživali u našem poslu. Umesto toga, iskustvo sa turneje je skoro isključivo iznurujuće zbog zgusnutog programa takmičenja. Zbog toga nije lako da nam bavljenje tenisom bude I zabavno dovoljno često. Lično volim da radim na određenim segmentima moje igre, obožavam da treniram – i to mi je uvek zabavno. Naravno, manje je zabavno kada osećamo pritisak i imamo očekivanja od predstojećih mečeva – što ume da utiče na nivo igre koji biste voleli da prikažete”, priča nam Švjontek. “Ipak, drago mi je da postoji svetli primer kako je to moguće činiti –a to je Karlos, koji uspeva da stvari preinači u zabavu. Ponekad mu je potrebno da uloži malo više napora, ali njegova igra to “trpi”. Retko ko ima takav osećaj za odigravanje udaraca i poena kao što ga ima on – ali I ja uživam u tome kada osetim da loptice idu onako kako želim kada ih udarim. To je ono za šta radimo, treniramo – da bismo u takvim stvarima uživali. To nikada ne bi trebalo zapostaviti, zaboraviti – kao ni to koliko smo uživali u takmičenju kada smo bili deca”, ističe Švjontek.
Uz ove zanimljivosti – evo i još jedne koju možda niste očekivali: ako Novak Đoković u Parizu ostvari još dve pobede, Rolan Garos će postati njegov najuspešniji turnir po broju pobeda (100). Iako je Australijan Open za njega najtrofejniji (10 titula), u Melburnu ima 99 pobede, na Vimbldonu 97, u Njujorku 90 – pa bi plasman u četvrtfinale Otvorenog prvenstva Francuske ovom turniru doneo primat u Novakovoj statistici uspeha. Osvajanje Rolan Garosa bi ga dovelo do cifre od 103 – a već na Vimbldonu 2025. bi svojom projektovanom 26. titulom za jednu pobedu nadmašio spomenuti rekord iz Pariza. Neverovatno? Verovatno grešite – jer to je Novak!
(Vuk Brajović)
