Svestan činjenice da je u životu postigao dovoljno da za sebe može da kaže kako je srećan čovek, čuveni pevač Haris Džinović voli da ponovi da je zahvalan bogu što je obdaren raznim talentima: od pevanja, skijanja do kuvanja.
NE PROPUSTITE
- Dao mi je i talenat da volim ljude, umem dobro da se družim, a mislim i da sam darovit kao suprug i otac. Bog mi je dao dovoljno i ne bih da tražim previše. Neka mi sačuva ovo što sada imam i biće mi sasvim dovoljno - izjavio je još pre nekoliko godina umetnik, stavivši do znanja kako je u svoju biografiju već upisao sve čemu je stremio pa sada lagano ispunjava svoje male želje. Dok iščekuje novi susret s publikom u Sava centru 25. decembra, evocira uspomene na sve što se utkalo u njegov dosadašnji život.
NE PROPUSTITE
- Sport, muzika i alkohol ne mogu jedno bez drugog. Pivo ne smatram alkoholom, nego prehrambenim artiklom. Igram tenis da bih napravio mesto za drugo pivo, odnosno ispraznim rezervoar da bih stavio novu količinu u njega. Dobili su me mnogi u toj igri, a nisam ni toliko uspešan kao što pričaju oni koje sam pobedio. Ja sam samo rekreativac koji je zaljubljen u beli sport. Nije mi jasno zašto ljudi ne shvataju da je i poraz deo pobede i da bez toga ne bi umeli da uživaju kad dobiju utakmicu - kaže pevač, koji je našao savršen spoj muzike i sporta.
Skijanje i klavir
- Kad mi je bilo dosta fudbala, otišao sam na Jahorinu sa 23 godine da sviram u baru klavir. Smatrao sam da sam dohvatio nebo jer sam tri meseca bio na skijanju, a sve te svirke pratili su dobro društvo i devojke. Okrenuo sam se popularnoj muzici, svirao i pevao sve i svašta. U aprilu 1974. snimio sam prvi singl i prodao 11 komada. Sedam sam kupio ja, a četiri moja familija. Posle sam snimio još tri. Teško je bilo u to vreme snimiti bilo šta jer je bio žestok filter. Prvo Radio Sarajevo objavi audiciju audio-pevača. Kad se prođe audicija, snime se tri pesme za potrebe radio-izvođenja, a onda se stiče pravo izvođenja na nekom festivalu. Trebalo je sve te filtere proći da bi se stiglo do singla. A da dođeš na red za snimanje u tom jednom studiju, još kad se navale Bijelo dugme, Indeksi, Zdravko Čolić i svi drugi pevači iz Sarajeva i okoline... Bio je težak put, ali eto, uspelo se - evocira uspomene Džinović, koji je do 28. godine odlagao odlazak u vojsku, a onda ipak morao da odradi i tu obavezu.
- Vojska mi je prekinula život, teže mi je bilo otići u nju nego u zatvor! I dalje smatram da je tih godinu dana moglo da se smesti u tri-četiri meseca, da ne kažem pola godine. Ipak, prošla je bez većih poteškoća. Izborio sam se za svoje mesto, napravio orkestar u klubu, puštao muziku ujutro, što je bila privilegija pošto nisam na postrojavanju - priča pevač, koji je po izlasku iz vojske odgledao film „Cigani lete u nebo“, iz kojeg ga je s nogu oborila ciganska muzika.
Kurir.rs/Glossy/Jasmina Antonijević Milošević/Privatna arhiva
