"MOJ PRVI VASKRS SA VANJOM" Ekskluzivne praznične fotografije Sanje Maletić sa ćerkom koju je dobila u 52. godini: Molili smo se za nju, sad sve ima smisla

Sanja Maletić na Vidovdan prošle godine ostvarila je svoj dugogodišnji san i na svet donela ćerku, kojoj su njen suprug i ona dali ime Vanja. 

Na samom početku razgovora, Sanja nam je otkrila zbog čega će ovogodišnje praznovanje Vaskrsa pamtiti zauvek.

- Vaskrs se u mojoj porodici oduvek proslavljao posebno svečano. Vrlo rado ugostim porodicu, prijatelje, familiju, ko god došao - dobrodošao! Kod mene je kuća za praznike uvek otvorena. Spremaju se lepa jela, sve je to oduvek bilo jako lepo, ali je nešto nedostajalo za stolom. Sad je Vanja tu sa nama i praznici su potpuno drugačiji. Sve je dobilo novi smisao. Imali smo prvi Božić, sad Bogu hvala, imamo i prvi Vaskrs. Ovaj Vaskrs ću pamtiti i po tome što moja ćerka ide prvi put u crkvu da se pričesti. Bila je prvi put u crkvi kad je ušla u pravoslavlje, tada ju je sveštenik uveo u hram. Drugi put je bila posle 40 dana, kada smo je krstili, i sad ide na prvo pričešće. Zbog toga ću ga zauvek pamtiti.

Koliko je Vanja oplemenila praznik i koliko se praznici razlikuju otkad je ona s vama?

- Naravno da se razlikuju. Uspela sam u onome čemu smo težili i nadali se tolike godine. Za to smo se molili danima i noćima, mesecima i godinama. Ona je sve promenila preko noći: i nas, naš odnos prema životu, naše navike, sve je podređeno njoj, pa i moj posao. Ne mogu da idem da radim ako njoj nije dobro ili ako je prehlađena. Može neko da je pričuva, ali nisam za to da dete ide iz ruke u ruku. Pošto sam je toliko dugo čekala, mogu sada i da se brinem o njoj.

Da li vam je vera u Boga pomogla tokom velikih iskušenja i problema koje ste imali tokom dugotrajnog procesa veštačke oplodnje?

- Vera u Gospoda Boga je jedino što može da nas izvuče u takvim situacijama. Rođenje i smrt su usko povezani. To vam je isto kao kad vam neko umre, a ja sam imala tu nesreću da sam pre 13 godina ostala bez roditelja. Preživela sam jer sam silno verovala da je ovozemaljski život prolazan i da je tamo gde su otišli mnogo bolje nego ovde. To možda zvuči kao apsurd, ali je to suština vere. Kao prvo, morate verovati u sebe, a kao drugo, kad su ovakve stvari u pitanju, morate verovati u medicinu, koja je danas jako napredna, i na kraju morate verovati u Boga. Kad se to troje spoji, te tri vere, uspeh je poluzagarantovan, da ne kažem da je zagarantovan. Imamo već jednu dobru osnovu da uspemo u svojoj nameri.

Koliko su pomogli razgovori i duhovne pouke sveštenih lica tokom godina u kojima ste pokušavali da se ostvarite kao majka?

- Imam svog protu i, kad me nešto zanima, ja ga uvek pitam. To je čovek koji nam dolazi u kuću i službeno i privatno. Imala sam mnoge situacije u životu kad nisam znala šta da radim. Onda sam pitala protu i on mi je lepo rekao šta i kako, i nekako čoveku tad bude lakše. Treba razgovarati s ljudima, danas je zaboravljeno na to. Imam i svoja dva drugara i, kad sam u nedoumici, ja ih pozovem, i obrnuto, za sve se konsultujemo.

Koliko vam je suprug podrška u odgajanju Vanje?

- Bio je velika podrška oduvek i, kad su svi odustali od nas, nas dvoje nismo odustali jedno od drugog. I naši najbliži nekako više nisu imali nadu da će nešto pozitivno da se desi po tom pitanju i to nas je održalo. Verovali smo jedno u drugo i borili smo se.

Je l' bilo prilike da sa suprugom i ćerkom posetite neki manastir?

- Ona je bila jako mala i bilo je dosta hladno. Sad nam je stiglo proleće i postala je velika devojka, pa sad može da putuje. Muž i ja smo posetili skoro sve naše manastire. I ovde i u Republici Srpskoj, išli smo i po grčkim manastirima. Volim da odem u Krušedol. Tamo hodam po livadi, izujem se i bosa šetam po onoj lepoj travi. To mi baš prija.

Na Vidovdan će Vanja da proslavi prvi rođendan. Da li je u planu neko veliko slavlje?

- Da, pravićemo veliku proslavu. Na Vidovdan ćemo proslaviti kod kuće, a posle toga napravićemo jedan veliki rođendan na otvorenom u jednom jako lepom etno-ambijentu, koji će trajati dva dana. Biće dosta mojih prijatelja, kolega i novinara, mi smo stasali zajedno tokom 25 godina. Biće lepe muzike prvu noć, za decu će biti animacije, a drugi dan su na programu tamburaši. Prvu noć ću da dočekujem goste i da brinem o njima, a sutradan se veselim.

Kakva će biti ovogodišnja vaskršnja jaja?

- Za Vaskrs se uvek spremaju tako lepa jaja, velika je radost u kući. Uživam, volim tu euforiju. Volim da spremam na veliko, kao nekad. Za praznične dane ne radim nikada. Dobijala sam pozive da pevam i za Veliki petak i Veliku subotu, što je apsurd. Strašno! Onaj ko nije zaradio hleba, barem kad smo mi pevači u pitanju, do tog Velikog petka, nećeš se mnogo hleba najesti ni na taj datum.

Postoji li neki poseban specijalitet na vašoj vaskršnjoj trpezi kome se svi posebno obraduju?

- Ko je probao moju sarmu, taj drugu sarmu više nigde nije jeo. Zimi je pravim od kiselog kupusa, a za Vaskrs je uvek specijalitet sarma od vinovog lišća i zelja. To volim da spremam u zemljanim posudama i bude baš dobro.

Mnoge vaše kolege kažu da bi volele da mogu da poste ceo vaskršnji post, ali da im je to zbog posla jako naporno, zbog čega i odustanu.

- Ako verujete u Boga, vi svoj mozak tako namestite i nema tu mnogo polemike. Može neko ovde i vola da peče i da jede, ja ću uživati da ga gledam dok jede i to nije nikakav problem, ali ima i toliko lepih posnih jela. U postu ne treba preterivati sa glamuroznim jelima. Post je da se oč iste telo, mozak, glava i misli, a ne da razmišljamo kako ćemo jesti hobotnice i morske plodove. U postu se jede da se preživi.

Šta biste poručili našim čitaocima za Vaskrs?

- Svim čitaocima Kurira želim srećan praznik uz reči pobede života nad smrću: Hristos Voskrese! Vaistinu Voskrese!

Mesto snimanja: Srpsko Andrejevo Selo

Kurir.rs

 Sanja Maletić sa ćerkom Vanjom za Vaskrs: