"SHVATIO SAM DA SAM NA SVAKOJ SVIRCI SAM PIJAN, VRAG JE ODNEO ŠALU" Peđu Jovanovića porok koštao braka, pa se sve promenilo: Zahvalan sam konobaru!

Peđa Jovanović danas je jedan od najpopularnijih pevača i publika ga baš voli. Iza njega je naporan dugogodišnji rad koji se isplatio. Karijeru je počeo s bratom blizancem Nenadom, da bi se kasnije kao klavijaturista pridružio Leksington bendu. Nakon korone, tokom koje je snimao kavere za svoj Instagram profil, sve se promenilo i on se stepenik po stepenik penjao ka estradnom vrhu. Trenutno promoviše duet s kolegom Dadom Polumentom "Lijepo zlo".

- U jednom trenutku brat i ja smo otvorili muzički studio, a mnogo smo radili po beogradskim poznatim klubovima. Krenula su gostovanja, a u studiju smo bili ušuškani. Imali smo odmah sreću da radimo s našim velikim estradnim imenima. Svi su nas cenili i poštovali, kad su dolazili u studio, zvali su da pitaju treba li nam nešto, da li ćemo nešto da pijemo, da jedemo. To je bilo lepo. Bili smo kod kuće, nismo morali da se cimamo, jednostavno smo se ušuškali. Kasnije sam počeo da sviram sa Anom Kokić, pa s Leksington bendom, ali nam je taj studio bio prioritet. Našu karijeru smo potpuno zapostavili, umorili smo se bili od toga.

Da li se u detinjstvu naziralo da ćete se obojica baviti muzikom?

- Otkako znamo za sebe. Od treće, četvrte godine smo maštali o tome da budemo muzičari, pravili smo gitare i harmonike od kutija, lupali u šerpe...

Kako je vaša okolina reagovala na to?

- I otac i majka su to prepoznali i podržali. To nam je bilo jako bitno i hvala im na tome.

Imali ste fazu koja nije bila najbolja u vašem životu, kad ste dosta pili.

- Ja sam bio dublje zaglibio u taj nezdravi život, to neko ludilo iz kojeg sam se, hvala bogu, izvukao.

U tom trenutku dosta ste izlazili.

- Najveće ludilo je bilo kad sam počeo da pevam, kad sam izašao iz Leksington benda. Pevao sam po lokalima, restoranima, veseljima, počeo sam sve više i više da pijem alkohol. U početku to nisam shvatao kao nešto strašno, međutim, u nekom momentu vrag je odneo šalu. Shvatio sam da ne mogu bez toga, da na svakoj svirci moram da se napijem. Nekako je to postalo sastavni deo mog nastupa i mog života. Svakog dana. čim bih se probudio. gledao sam da odem u kafić, usred bela dana naručivao sam dupli viski. Onda je to počelo da izmiče kontroli. U jednom momentu, hvala bogu, trgao sam se i to presekao.

Ta faza vas je koštala braka, tada ste se i razveli.

- Tako je.

Ipak, danas ste u dobrim odnosima s bivšom suprugom Anom.

- Moja supruga i ja smo dva specifična lika. Ona je ljubav mog života.

Koliko je lepa, to i ne čudi...

- Lepo je to čuti. Ja sam glavni krivac što je dolazilo do razlaza, ali sad ću reći da smo se opet pomirili. Živimo jedan pravi porodični život i jako sam srećan zbog toga. Sve loše je iza nas.

Prošli ste od trnja do zvezda, kakav savet možete dati ljudima?

- Ne može niko životu da te nauči. Život mora da se proživi, da se prođe. Kad su mi stariji ljudi pričali o nekim vrlo bitnim životnim temama, gledao sam ih u smislu - pustite me, nemojte da me smarate. Što se tiče karijere, smatram da se desilo kad je trebalo, kada sam svašta prošao u životu i sada kada mogu svime da se nosim. Kad si mlad, ponese te slava, začas odeš u pogrešnom pravcu. Čovek mora da radi ono što voli i da da hiljadu odsto sebe ako želi da postigne neke rezultate. Mlađim kolegama se dešavalo da snime tri pesme, a da im jedna postane megahit, oni se ušuškaju, opuste se, misle to je to, međutim - svakog čuda za tri dana dosta. Mora non-stop da se radi.

Sad vam je sve lepo, i ljubavni život i karijera, a ekspanzija je počela 2020. godine, kad ste u vašem studiju počeli da snimate kavere. Kako ste došli na tu ideju?

- Bila je korona, prvih sedam dana sam sedeo kod kuće, nisam znao šta ću sa sobom jer sam radio tri, četiri dana nedeljno. Krenuo je karantin, nije nigde moglo da se izađe. Bavio sam se video-produkcijom, imao sam aparat koji snima i slika i rekoh, ajde da probam nešto da snimam, ali ne znam šta. Onda mi je došla ideja da snimam sebe kako pevam. Snimim sebe jednom i okačim na Instagram. Tada sam imao nekih tri-četiri hiljade pratilaca. Jednom mesečno okačim neku sliku i tipa imam 16 lajkova i nijedan komentar. Okačim, ne mogu sad da se setim koju pesmu, i posle dva sata ulazim na Instagram i vidim 30 komentara. Razmišljam šta sam to uradio. Ljudi su to lepo prihvatili, govorili su da im pevam još.... Rekao sam - super, ionako ne znam šta ću od dosade. Ispunjavao sam ljudima želje, ubijao sam vreme, lepo je bilo njima, lepo i meni. Onda sam se setio da ja ceo život volim neke pesme da slušam i da ih pevam, kao što su "Ja ne znam gde je ona", "Ja ću i dalje da ti pišem pesme", to su pesme koje je većina slabo poznavala, ali kako sam od 16. godine u kafani, za njih sam čuo, zavoleo sam ih. Onda sam rešio da snimim te pesme.

Preko društvenih mreža stekli ste ogromnu popularnost.

- Krenulo je ludilo. Godine 2022. sam rešio da svakog meseca objavljujem po jednu pesmu. Dao sam sebi taj zadatak, nisam želeo da budem samo kaver pevač, hoću da imam svoje pesme. Planirao sam da održim i koncerte, a da ne bude da pevam samo tuđe pesme. Snimio sam 12 pesama te godine. Bio sam vredan poslednjih godina. Kaveri su toliko buknuli da sam ja napunio pet MTS dvorana, a sledeće godine osam.

I vaše pesme su doživele veliku popularnost.

- Moram nešto da ispričam, kako je pesma "24/7" došla do mene. Milan Miletić mi je pisao "Parfem od vanile", "Nek je čuva bog". Mi se družimo jednom mesečno u jednom kafiću. On donese gitaru i svira mi šta ima novo. Posle nekih sat vremena našeg druženja, prilazi konobar koji njega zna, jer Milan u tom kafiću svim mojim kolegama predstavlja pesme. Konobar koji zna skoro svaku pesmu napamet ga pita: "Jesi li mu pevao '24/7'?", a Milan kaže da nije, da je zaboravio. Tada mi je odsvirao i otpevao. Ja je slušam i ne verujem, naježio sam se i sad. Mnogo sam zahvalan tom Vladi konobaru, jer da nije bilo njega, ta pesma bi otišla kod nekog drugog.

Kurir.rs