- IZ BARSELONE GRME PRED REVANŠ U MADRIDU: Hansi Flik se žalio UEFA-i
- Papir za pečenje je među najopasnijim stvarima u kuhinji: Ovo nikada ne bi trebalo da radite sa njim!
- NAŠOJ VODITELJKI SIN REKAO DA LAŽE, A ONA SVE TO SNIMALA KAMEROM! Ostala zakopana na licu mesta, a njena reakcija izazvala LAVINU KOMENTARA
- KURIR TV U BUDIMPEŠTI Koje su glavne poruke Petera Mađara nakon pobede na izborima
- "IZBORI U SRBIJI DO 10. JULA ILI OD SEPTEMBRA DO KRAJA GODINE" Vučić najavio: Nadležna predmetna institucija doneće odluku o tome, u skladu s interesima građana
- "TREBALO JE ZA MESEC DANA DA ZAVRŠIMO ŠKOLU I SLAVIMO, A SAD TE NEMA DA TO ZAJEDNO DOŽIVIMO" Oproštajno pismo drugarice poginule Nataše (19) kida dušu
- Burne afere i 60 cigareta dnevno: Život princeze Margaret pun glamura i poroka koštao je mnogo!
- "TAJNI VLADAR SVETA" VERUJE DA JE RAT U IRANU GOTOV: Rejting za američke akcije sa „neutralno“ skočio na „prekomerno“!
- "POBEĐIVAĆEMO ZBOG BUDUĆNOSTI NAŠEG NARODA" Predsednik Vučić naglasio važnost kvaliteta života građana (VIDEO)
Milo Đukanović
Diplomirao je na Ekonomskom fakultetu u Podgorici.
Bio je premijer Crne Gore više puta (1991–1998, 2003–2006, 2008–2010, 2012–2016) i predsednik države (1998–2002 i 2018–2023).
Kao lider Demokratske partije socijalista (DPS), Đukanović je bio dominantna figura u crnogorskoj politici skoro tri decenije.
Bio je aktivan u komunističkoj omladini i jedan od vodećih ljudi socijalističke Crne Gore u periodu od 1989. do 1991. godine.
Na političkoj sceni pojavljuje se kao bliski saradnik Slobodana Miloševića, naročito tokom antibirokratske revolucije (1988–1989) i raspada SFRJ.
Kao predsednik Vlade Crne Gore tokom napada na Dubrovnik (1991-1992) snažno je podržavao blokadu i javno zastupao takvu politiku.
Godine 2000. uputio je izvinjenje Hrvatskoj zbog učešća u vojnim dejstvima protiv Dubrovnika.
U to vreme stao je uz tadašnjeg predsednika Crne Gore Momira Bulatovića u podršci Karingtonovom planu, što je rezultovalo referendumom o nezavisnosti 1992, na kojem se 96,76% izašlih glasača izjasnilo za ostanak u Jugoslaviji.
Od 1996. godine postepeno se distancirao od Miloševića i saveznih vlasti, napuštajući srpsko-crnogorski unionizam i okrećući se ideji crnogorskog etničkog nacionalizma, zasnovanog na posebnom identitetu i samostalnoj državi.
Ova promena dovela je do oštrog raskola sa Momirom Bulatovićem i podele unutar DPS-a.
Na predsedničkim izborima 1997. godine tesno je pobedio Bulatovića i preuzeo funkciju predsednika. Tokom NATO bombardovanja 1999. godine uspeo je da u dogovorima sa zapadnoevropskim državama postigne značajno smanjenje udara na teritoriju Crne Gore.
Usled sve dubljeg sukoba sa Miloševićem oko prekomernog štampanja novca, u Crnoj Gori je zamenio jugoslovenski dinar nemačkom markom.
Pred kraj svoje dugogodišnje vlasti, na kongresu partije najavio je oštriji politički kurs prema Srpskoj pravoslavnoj crkvi i zalagao se za podizanje statusa nekanonske Crnogorske pravoslavne crkve, koja je devedesetih registrovana kao nevladina organizacija.
Ova politika, zajedno sa kasnijim donošenjem Zakona o slobodi veroispovesti, izazvala je masovne litije, blokade puteva i široke proteste širom Crne Gore.
- To je deo odeće koje dete oblači kada je njegovoj mami hladno!
