KIJEV - Talas separatizma koji je preplavio Ukrajinu rezultirao je inicijativom koja se brzinom munje proširila po društvenim mrežama - referendumom o ulasku grada Donjecka u teritorijalni sastav Velike Britanije!
Inicijativa nije bez istorijskog utemeljenja; zapravo, zasniva se na istorijskoj na činjenici da je Donjeck osvnovao Englez Džon Hjuz, objavljuje na internet sajtu radio Eho Moskve.
"Dončane! Brate engleski! Došao je odlučujući trenutak", novi je poklič u moru parola."Kao što znate, Juzovka (Donjeck) je istorijski englesk grad, koji je osnovao veliki egnleski industrijalac Džon Hjuz. Više od stotinu godina Rusi su nas obmanjivali da je naš grad istorijski ruski, a Ukrajinci da je - ukrajinski", navodi se dalje u proglasu o otcepljenju Donjecka od Ukrajine i pripajanju Velikoj Britaniji.
"Tražimo referendum o povratku u našu prapostojbinu - u Veliku Britaniju! Slava Džonu Hjuzu i njegovom gradu! Bože, čuvaju krajicu", zaključuju autori incijative.
Ispod ovog proglasa je formular za glasanje na ovom "Referenduju o povratku Juzovke Velikoj Britaniji". Dosad je glasalo više od 7.000 ljudi; 61 posto je za ulazak u Veliku Britaniju, a 16 posto za široku autonomiju i uvođenje engleskog jezika kao službenog.
21.55 - Prvi zamenik premijer Krima, Rustam Temirgalijev, izjavio je da na Krimu ima nestašice struje zato što je Ukrajina smanjila snabdevanje za pedeset posto, javlja Raša Tudej
21.44 - "Ni Abhazija ni Južna Osetija ni Pridnjestrovlje nisu se obratili Rusiji s molbom za prisajedinjenjem. Ovo pitanje nije na dnevnom redu", izjavila je predsednica Saveta federacije, gornjeg doma ruskog parlamenta, Valentina Matvijenko u intervjuu za TV kanal "REN". "Ne bi trebalo Rusiju predstavljati kao zemlju koja nešto otima", kazala je ona između ostalog. Ceo intervju možete pogledati ovde:
21.33 - Francuski inspektori počeće sutra da nadgledaju nebo i letove preko Rusije i Belorusije. Reč je o nadzoru predviđenom međunarodnim Sporazumom o otvorenom nebu. Inspekcija će trajati od 24. do 28. marta.
20.58 - "Nisu svi evropski lideri spremni da zažmure na radikalne grupe u Ukrajini", izjavio je posle samita EU u Briselu predsednik Češke Miloš Zeman u intervjuu za veb izdanje češkog nedeljnika Aktualne. "Ukrajinska vlada bi imala koristi ako bi oslobodila zemlju od fašističkih ekstremista i uvela federaciju", kazao je Zeman i dodao da je posebno nesrećno rešeno pitanje zvaničnog jezika. "Samo idiot bi zabranio trećini stanovništva da koristi maternji jezik", odsekao je on.
20.53 - Ukrajina ukida 8. mart i 1. maj kao praznike. Nova vlada u Kijevu namerava da proglasi nov praznik 9. maja - Praznik pobede boljševičkih osvajača. "Sada će Ukrajinci slaviti kraj Drugog svetskog rata 8. maja, kao u Eropi", saznaju RIA Novosti od izvora u ukrajinskoj vladi.
20.45 - Premijer Holandije Mark Rute rekao je večeras, uoči sutrašnjeg samita Grupe Sedam (G7) kojem će prisustvovati i američki predsednik Barak Obama, da Rusija može najviše da izgubi zbog krimskog konflikta.
"Ruska ekonomija je najviše orijentisana na naftu i gas", rekao je u Rute u razgovoru za Rojters. "Ukoliko dođe do sankcija, to će značajno naneti štetu Rusiju", rekao je on.
Njegovi stavovi su u oštroj suprotnosti sa mišljenjem mnogih biznismena koji su zabrinuti zbog preduzimanja oštrih mera prema Rusiji koja zadovolja oko trećinu potreba EU za gasom.
20.41 - U Simferopolju, administrativnoj prestonici Krima, večeras je nestala struja, potvrđeno je Itar-Tassu u kompaniji "Krimenergo"."Još nemamo informacije, struje inače ima, ali Simferopolj i još neke oblasti nemaju električneu energiju", kaže portparolka tog preduzeća Viktorija Lapšina. Jedino najuži centar Simferopolja ima struje.
19.07 - Ministarstvo spoljnih poslova Bosne i Hercegovine najavilo je da će uputiti demarš Ukrajini povodom promotivnog spota u kojem se sadašnji premijer Ukrajine zalaže za približavanje svoje zemnlje EU. Demarš će biti upućen "u vezi sa promotivnim spotom ukrajinske Vlade u kojem su na karti Evrope, Bosna i Hercegovina i druge zemlje bivše Jugoslavije označene kao Hrvatska", piše u saopštenju Ministarstva BIH.
18.54 - Predsednik Rusije Vladimir Putin razgovarao je telefonom s nemačkom kancelarkom Angelom Merkel na inicijativu nemačke strane, saopšteno je na zvaničnom sajtu prvog čoveka Kremlja. Dvoje lidera su razgovarali o situaciji posle ujedinjenja Krima s Rusijom, a što se tiče krize u Ukrajini, izrazili su zadovoljstvo zbog postizanja sporazuma o mandatu posmatračke misije OEBS-a, koja će doći u Ukrajinu.
18.50 - Za sutra je najavljeno uvođenje ruske rublje uz ukrajinsku grivnu na Krimu, podsećaju ruske agencije i dodaju da su lrimske prodavnice spremne da postepeno pređu na rublju. Na policama se uveliko pojavljuju i cene u rubljama, pored cena u grivnama. Dve valute biće u opticaju najmanje godinu dana.
18.42 - Prelazni premijer Ukrajine Arsenij Jacenjuk izjavio je danas na vanrednoj sednici kabineta da će biti usvojeni novi zakoni koje će biti teško prihvatiti, ali da namerava da stabilizuje situcaiju i smanji korupciju, javlja informativni sajt Kyiv post. Jacenjuk je ocenio da su borba protiv korupcije, ilegalnog oružja i lopovluka prioriteti njegove vlade, ali je dodao da su njegovi prethodnici, kao Mikola Azarov, doveli zemlju do bankrotstva.
18.36 - Zastave Rusije istaklo je 189 vojinih jedinica Ukrajine stacioniranih na Krimu, javlja RIA novosti. Isto su učinili i svi brodovi ukrajinske mornarice koji su još stacionirani na Krimu.
18.27 - Na ulicama niza gradova na jugoistoku Ukrajine danas su održani proruski mitinzi, javlja Itar-Tass. Hiljade ljudi izašle su na ulice Harkova, Luganska, Odese i Donjecka. U Lugansku je prikupljeno više od 100.000 potpisa za održavanje referenduma za ulazak tog regiona u teritorijalni sastav Rusije.
18.06 - Krim hoće da živi u miru s Ukrajinom i ne želi joj ništa loše, izjavila je zamenica premijer Krima Olga Kovitidi, prenosi Raša Tudej. Ona je ocenila da ljudi koji su zauzeli vlast u Ukrajini "ne znaju šta da s tim rade, a i neće ništa da rade". Misle da će, ako priđu Evropskoj uniji i pretvore Ukrajinu u neku "afričku koloniju", dobiti neke povlastice, kazala je ona.
17.25 - Peticija za pristupanje Aljaske Rusiji, koja je objavljena na sajtu Bele kuće, samo prikupila je 7.500 potpisa samo za dva dana. Da bi Bela kuća i zvanično morala da odgovori na ovu peticiju, neophodno je da je do 20. aprila potpiše još 92.500 ljudi, objavio je Radio Eho Moskve na svom sajtu. Radio podseća da je u novembru 2012. više od 125.000 ljudi potpisalo peticiju o otcepljenju Teksasa od SAD, koja je takođe bila objavljena na sajtu Bele kuće.
17.17 - Zamenik savetnika Bele kuće za nacionalnu bezbednost Toni Blinken izjavio je da bi Rusija mogla izvršiti invaziju na istočnu Ukrajinu i da bi to bilo teško sprečiti čak i uz američku vojnu pomoć. On je rekao da Rusija izgleda pokušava da zastraši Ukrajince gomilanjem vojske duž granice, ali da je moguće i da se Rusi spremaju za invaziju, prenosi AP.
17.12 - Niko ne treba da se plaši Rusije jer ona nema nameru da se širi, izjavio je za BBC ruski ambasador u EU Vladimir Čizov. Rusija neće zauzimati delove ukrajinske teritorije, kazao je Čizov i dodao da su sankcije Zapada iracionalne.
16.42 - Više od polovine Nemaca, 54 posto njih, smatra da Zapad treba da prizna prisajedinjenje Krima Rusiji, pokazala je anketa koju je za Špigl uradila marketinška kompanija TNS. Ista anketa pokazuje da oko 60 posto Nemaca veruje da su kritike i Zapada na račun Rusije i sankcije protiv nje - preterane.
16.29 - Bezbednosne snage Ukrajine uhapsile su u Odesi četiri osobe pod sumnjom da su planirale napad na vojne strukture u tom regionu. Kako se navodi u saopštenju bezbednosnih snaga, tom prilikom je zaplenjena jedna automatska pušta AKS 762, kao i nekoliko pištolja. Kako se navodi na sajtu ministarstva bezbednosti Ukrajine, uhapšena grupa, koja je navodno povezana sa ruskim specijalnim jedinicama na Krimu, imala je u planu i da angažuje oko 100 ljudi koji bi učestvovali u napadima.
16.35 - Predsednik Belorusije Aleksandar Lukašenko izjavio je da je Belorusija de fakto priznala rezultat da je Krim deo Rusije, javlja Raša tudej. "Krim je sada deo teritorije Rusije. Možete to da priznate ili da ne priznate, ništa se ne menja... Mi smo s Ruskom Federacijom", kazo je Lukašenko.
16.10 - Rusija je izrazila žaljenje zbog odluke Francuske i Nemačke da prekinu vojnu saradnju sa Moskvom i ocenila da je to učinjeno pod pritiskom SAD. "Očigledno je da je čuvena atlantska solidarnost navela naše nemačke i francuske partnere na gromoglasne izjave koje se tiču Rusije", rekao je zamenik ruskog ministra odbrane Anatolij Antonov.
16. 00 - Na mitingu za Rusiju u ukrajinskom gradu Harkovu okupilo se 4.000 ljudi koji su zahtevali zaštitu ruskog jezika i federalizaciju Ukrajine, javlja ruska Pravda. Učesnici mitinga prvo su odali poštu palim od meteka "Desnog sektora" prošle nedelje, a onda su zatražili da regionalni savet Harkova održi 27. aprila referendum o proširenju prava regiona. Harkovčani su pozvali žitelje ostalih gradova u oblasti da i oni na lokalnom nivou održe niz referenduma.Među ostalim zahtevima vlastima u Kijevu su da se i ruski jezik proglasi zvaničnim državnim jezikom i da se zabrani rad svim profašističkim organizacijama.
15.46 - Britanska vlada pozvala je rukovodstva najvažnijih kompanija na konsultacije radi procene štete koju će u britanskoj privredi izazvati sankcije Zapada protiv Rusije, spiše Sandej tajms, prenose ruske Vesti. Britanska i ruska ekonomija se snažno prepliću - "Britiš petroleum" ima skoro 20 posto udela u osnovnom kapitalu "Rosnjefta", banke dveju zemalja odavno su povezane, a ruski oligarsi, kao što je Roman Abramovič, donose ogromne pare, piše list.
15.31 - Krimski sajtovi uzimaju ruski domen, javljaju ruski mediji. Među prvima je zvanični sajt republičkog parlamenta, "Rusija 24".
15.15 - Nekoliko hiljdaa ljudi izašlo je danas na ulice Odese, ključnog lučkog grada Ukrajine, na proteste protiv vlasti u Kijevu. Demonstranti su nosili zastave Ukrajine, Rusije i Krima, skandirajući "Ukrajina i Rusija su zajedno", "Odesa je ruski grad", "Odesa protiv nacista i oligarha" i "Referendum", preneo je Itar-tass.Učesnici protesta su zahtevali da vlasti puste iz zatvora Antona Davidčenka, lidera Narodnog alternativnog saveta za koordinaciju javnih udruženja, i da prestanu sa proganjanjem drugih aktivista optuženih za širenje separatizma.
14.35 - Šef nemačke diplomatije Frank-Valter Štajnmajer, pripretio je Moskvi novim sankcijama i upozorio na opasnost širenja krimske krize i otvaranja Pandorine kutije. "Zabrinut sam da pokušaj, suprotan međunarodnom pravu, da se 25 godina posle kraja Hladnog rata koriguju međunarodno priznate granice u našem evropskog susedstvu, otvara Pandorinu kutiju", rekao je Štajnmajer, naglašavajući da je situacija u istočnoj Ukrajini "još sve drugo, nego stabilna".
14.10 - Premijer Ukrajine Arsenij Jacenjuk otkazao je putovanje na Samit "Grupe Sedam" u Hagu, zbog pregovora sa Međunarodnim monetarnim fondom 25. marta u Kijevu.
13.37 - Ruske trupe spremne su da napadnu Ukrajinu, izjavio je danas sekretar ukrajinskog Saveta nacionalne bezbednosti Andrej Parubij. "Cilj Vladimira Putina nije Krim, već Ukrajina. Njegove trupe raspoređene su na granici i spremne su da u svakom trenutku napadnu", rekao je Parubij.
13.29 - Austrijski kancelar Verner Fajman najavio je da želi Moskvi da ponudi Austriju kao mesto za održavanje pregovora o Krimu. "Mi smo neutralna zemlja i imamo tradiciju po pitanju mirovnih pregovora. Austrija je idealno mesto za mirovne pregovore. Uz to želimo da i Ukrajini, najbolje posle parlamentarnih izbora, približimo ideju neutralnosti po austrijskom uzoru", objasnio je on bečkom dnevniku "Esterajh".
13.16 - S obzirom da su na komandnom brodu ukrajinske flote fregata "Slavutič" podigli rusku zastavu, uklonjene su i zastave Ukrajine ispred vojnih sudova u Sevastopolju.
13.07 - Iz vojnog zatvora danas je pušten komandant avionske baze u Belbeku Jurij Mančur, saopštio je jedan od oficira ove vojne jedinice u Belbeku Valerij Pokovet, a preneli su ukrajinski mediji.
13.02 - Ambasador Moskve u EU Vladimir Čižov pozdravio je ponovno ujedinjenje Krima i Rusije, ali je negirao da je to bilo planirano i izneo mišljenje da je time okončana "anomalija" koja je trajala 60 godina.
12.45 - Voditelj informativne emisije na jednom ruskom radiju Vladimir Semago izjavio je danas da je otpušten kada je u svojoj emisiji izrazio sumnje o ispravnosti pripajanja Rusiji ukrajinskog polustrva Krim. Semago, koji vodi emisiju "Sopstvenim rečima" na radiju Kapital, rekao je da je otpušten prošle nedelje posle emisije uživo 16. marta, kada je održan referendum na Krimu.
12.28 - Rusija ne planira da postavi svoje trupe na granici sa Ukrajinom, rekao je ruski ministar odbrane Anatolij Antonov, dodavši da ministarstvo odbrane u skladu sa međunarodnim sporazumima ima pravo na određen broj vojnika u graničnim područjima sa Ukrajinom. "Ruske oružane snage ne sprovode nikakve nenajavljene vojne aktivnosti koje bi mogle da ugroze bezbednost susednih zemalja", istakao je on. Intervju možete pogledati ovde:
12.10 - Predsednik Belorusije Aleksandar Lukašenko smatra da su ukrajinske vlasti napravile dosta grešaka u vođenju politike, što je dovelo do gubitka Krima.
11.31 - Vrhovni komandant snaga NATO za Evropu, general Filip Bridlav, danas je izjavio da Rusija na istočnoj granici Ukrajine ima veliki broj vojnih jedinica i dodao da je zabrinut da bi to moglo da predstavlja pretnju po Pridnjestrovlje, region otcepljen od Moldavije s većinskim ruskim stanovništvom. "Ruske snage stacionirane na granici sa Ukrajinom, prema istoku, izuzetno su obimne i izuzetno spremne", rekao je Bridlav.
11.15 - Ruske zastave postavljene su nad 189 vojnih objekata na Krimu, saopštava rusko ministarstvo odbrane, prenosi RIA Novosti.
11.00 - Vršilac dužnosti predsednika Ukrajine, Aleksandar Turčinov zahteva od oružanih snaga Ruske Federacije da puste komandanta avionske baze u Belbeku Julija Mančura, i da prestanu sa provokacijama.
10.33 - Beloruski predsednik Aleksandar Lukašenko izjavio je da njegova zemlja prihvata da je Krim sada de fakto deo Rusije."Slažemo se da Ruskom Federacijom po pitanju Krim", rekao je Lukašenko i dodao: "Danas je Krim deo Rusije. Tu činjenicu ostali mogu priznati ili ne, to neće promeniti ništa". On je ipak dodao da bi Ukrajina, koja sa Belorusijom deli dugačku kopnenu granicu, trebalo da ostane "jedinstvena, nedeljiva, integralna država koja ne pripada nijednom bloku".
10. 31 - Predsednik Rusije Vladimir Putin danas je dao Vladi rok do 29. marta da izradi planove za stvaranje izvršnih organa na Krimu. Aleksandar Lukašenko, predsednik Belorusije izjavio je da za Raša tudej da je Krim sada de fakto deo Rusije i da tu niko ništa ne može.
10.30 - Austrija će učestvovati sa deset eksperata u misiji Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju u Ukrajini, najavio je šef austrijske diplomatije Sebastijan Kurc, koji predlaže četvorostepeni plan za rešenje krize u toj zemlji. Prvi korak je vojna neutralnost, drugi je odlučna borba protiv korupcije, treće jeste da Ukrajina usvoji zakon o zaštiti manjina i četvrti korak je ekomomska stabilnost Ukrajine.
10.21 - Šef britanske diplomatije Vilijam Hejg je upozorio Rusiju da joj prete dugotrajna "izolacija i stagnacija" zbog ukrajinske krize, dodavši da je vreme za "novo stanje odnosa", koji će biti drugačiji nego u proteklih 20 godina. "Nelegalna aneksija Krima predstavlja sramotno otimanje zemlje, a referendum koji je tome prethodio je bila parodija demokratije", istakao je šef britanske diplomatije.
10.15 - Američke kompanije Viza i MasterKard su danas poništile svoju raniju odluku da prestanu da procesuiraju transakcije vlasnika kartica ruske SMP banke, pogođene finansijskim sankcijama SAD, objavio je "Glas Rusije". "Funkcionisanje kartica Masterkard je u potpunosti vraćeno u normalu, dok će transakcije vlasnika kartica Viza ponovo biti procesuirane za nekoliko sati", navodi se u saopštenju SMP banke.
10.00 - Ruski predsednik Vladimir Putin naredio je najvišim zvaničnicima te zemlje da formiraju teritorijalne federalne izvršne vlasti na Krimu i Sevastopolju, u skladu sa zakonom o ulasku ovih teritorija u Rusku Federaciju, koji je stupio na snagu 21. marta. On je dao instrukcije ruskim ministarstvima i agencijama da obezbede sprovođenje mera usmerenih na uspostavljanje federalnih, regionalnih, opštinskih i drugih izvršnih odeljenja u Republici Krim i gradu Sevastopolju. Ove teritorijalne izvršne vlasti moraju biti formirane do 29.marta 2014. godine, prenosi Raša tudej.
09.52 - Američki predsednik Barak Obama sutra kreće na šestodnevnu turneju po Evropi i Saudijskoj Arabiji u jeku najgore krize u odnosima između Istoka i Zapada poslednjih godina, izazvane ukrajinskom krizom. Predsednik SAD će nastojati da uveri svoje saveznike da će SAD stajati uz njih i potvrditi američku politiku u vezi sa nuklearnim pregovorima sa Iranom.
09.46 - Ukrajinski ministar inostranih poslova Andrej Dešicija tvrdi da svet mora da odbaci nelegalno pripajanje Krima Ruskoj Federaciji."Vreme diplomatskih floskula je završeno. Današnja Rusija predstavlja pravu pretnju. Današnja Ukrajina je nova granica za sve ljude dobre volje", izjavio je ministar.
09.30 - Grupa naoružanih ljudi preuzele su u subotu kontrolu nad ratnim brodom "Slavutič", jednim od poslednjih brodova ukrajinske mornarice, objavio je na svojoj Fejsbuk stranici portparol ministarstva odbrane Ukrajine Vladislav Seleznjov, prenosi AFP. Ukrajinski mediji danas prenose da se na brodu već nalazi ruska zastava, kao i da su svi ukrajinski vojnici napustili brod.
09.03 - Ukrajinska pogranična straža u subotu popodne blokirala je izlaz sa Krima u Ukrajinu, izvestio je Itar Tass. Prema tumačenju krimskih vlasti, to je učinjeno kako bi se Krim optužio da sprečavaju ljude da napuste poluostrvo i odu u Ukrajinu i kako bi se stvorila tenzija na granici.
08.50 - Predsednik Rusije Vladimir Putin zauvek je izgubio Ukrajinu, odlučivši da pripoji Krim, ocenila je bivša ukrajinska premijerka Julija Timošenko. "Putin je zauvek izgubio Ukrajinu pošto nam je objavio rat", poručila je u subotu Timošenkova, u prvom telefizijskom obraćanju, posle povratka u zemlju. Ona je pozvala Ukrajince da budu spremni da se bore u slučaju ruske invazije. "Moramo da budemo spremni ako Putin pređe crvenu liniju", rekla je liderka prozapadne "narandžaste revolucije" 2004. godine, dodajući da se oko 100.000 ruskih vojnika okuplja na ukrajinskoj granici.
08.10 - Visoka predstavnica Evropske unije za spoljnu politiku i bezbednost Ketrin Ešton, pridružila se u osudi ruskih akcija u Ukrajini i istakla da treba podržati demokratske institucije u toj zemlji. "Ukoliko su Rusi zabrinuti zbog ekstremizma ili zabrinuti oko toga koji su to ljudi tamo, zapamtite da ukrajinski parlament funkcioniše", rekla je Eštonova. Ona se nada i da će Rusi "podržati demokratiju u Ukrajini koja još funkcioniše i koju treba podržati, zajedno s njenom ekonomijom, kako bi se ta zemlja jačala na način na koji smatramo da treba", rekla je Eštonova.
