Josip Broz Tito bio je u Rusiji u zarobljeništvu carske ruske vojske tokom Prvog svetskog rata. Kao vojnik austrougarske vojske je 1915. teško ranjen na istočnom frontu. Oporavak je trajao godinu dana a u tom periodu je u Omsku upoznao mladu Pelagiju.
Polka je rođena u seljačkoj porodici, 1904. godine, u selu Mihajlovka kod Omska. U vreme zaljubljivanja imala je svega 13 godina, dok je Josip imao 24 godine. To je ujedno bila i najmanja razlika u godinama između Tita i njegovih žena.
1916. godine Polka postaje Brozova zakonita supruga. Venčali su se u lokalnoj pravoslavnoj crkvi, a samo četiri godine kasnije preselili su se u Jugoslaviju.
"To su bila teška vremena za mladu porodicu; Brozova majka Marija umrla je od španske gripe, otac Franjo se propio, a od petero dece koju je Polka rodila, na životu je ostao samo Titov sin Žarko," priča Miro Simčić, autor knjige Tito bez maske.
Tada su je opisivali kao zgodnu i plahu, ali neobrazovanu i bojažljivu osobu. Sina Žarka rodila je 2. februara 1924.
Sredinom dvadesetih godina prošlog veka doselili su se u Zagreb. Polka je u to vreme bila domaćica, a kasnije se zaposlila i radila kao prodavačica u trgovini Bothe i Ehrmann u Iici. Živeli su u velikoj neimaštini.
Godine 1926. i sama je pristupila Komunističkoj Partiji Jugoslavije. Godinu dana kasnije bila je u istoj partijskoj jedinici sa suprugovim prijateljem i poznatim hrvatskim piscem Miroslavom Krležom. Učestvovala je u demonstracijama i više puta bila hapšena.
Broz postaje profesionalni revolucionar i sve ga više zaokuplja politički rad zbog čega je i 1928. uhapšen u "Bombaškom procesu". Osuđen je na šest godina strogog zatvora. Kad je shvatila da će joj suprug završiti u zatvoru Pelagija je odlučila da se vrati u Sovjetski Savez u čemu joj je mnogo pomogao Krleža.
Nakon što se vratila u svoju zemlju odlučila je da zatraži službeni razvod, a to je Brozu dala do znanja poslavši mu pismo u zatvor.
Da li je samo činjenica da joj je suprug u zatvoru dovelo do odluke da pokrene razvod ili je toj nesrećnoj priči prethodilo nešto sasvim drugo još uvek je misterija.
Nagađa se i da je na taj čin bila prisiljena, ali ništa nije potvrđeno. Nakon odslužene kazne Tito se 1935. godine zaputio u Rusiju kako bi video ženu i sina. Službeno su se razveli u aprilu 1936.
Čim je stigao čuo je vesti koje baš i nije očekivao. Naime, Polka mu je objasnila da im je sin zbog huliganskog ponašanja završio u popravnom domu jer je formirao uličnu bandu maloletnika zvanu "Zlatni zub".
Broz je povukao ruske veze te je Žarka uspeo izvući iz popravnog doma. Pelagija se posle razvoda udala za fotografa Kominterne Rusa Petra Izmailoviča Raguljeva. Studirala je na Komunističkom univerzitetu nacionalnih manjina. 1938. godine Pelagija je iznenada uhapšena tokom Velike čistke i optužena da "sabotira uvođenje socijalizma u SSSR".
''Iako su se razišli, ona je tamo baš zbog njega pala u nemilost, pa je čak bila i na prisilnom radu'', rekao je Momčilo Jokić, autor knjige Tajni dosje – Josip Broz.
"Ona je brak s Titom i život u Jugoslaviji platila s dve desetogodišnje internacije u Sibiru.”, zaključuje Miro Šimčić.
Za to vreme Tito je Žarka smestio u internat iz kojeg je uporno bežao da bi se najposle 1941. sa samo 17 godina javio u sovjetsku vojsku. Do kraja Drugog svjetskog rata sin Polke i Tita živeo je Sovjetskom savezu boreći se kao oficir Crvene armije. Dvaput je odlikovan i teško ranjen. Prilikom jednog ranjavanja izgubio je ruku. Otac i sin ponovno su se sreli tek 1944. na Visu, tadašnjem vojnom središtu nove Jugoslavije.
Zanimljiva je činjenica da se Žarko, baš kao i njegov otac ženio više puta, bio sklon provodima i preljubima.
Početkom rata Pelagija je puštena iz logora. S drugim suprugom 1944. dobija kćerku Ninu koja je kasnije postala inženjer. Pelagija je dvaput hapšena, a 1948. poslije Titovog sukoba sa Staljinom i na montiranom procesu osuđena je na 10 godina zatvora. Tito je verovao da je Polka umrla, tačnije da je ubijena.
Kada se vratila iz progonstva, posle Staljinove smrti, 1957., nakon što ju je pomilovao Nikita Hruščov, nije smela da živi u Moskvi, već su je proterali u obližnji gradić. Tek 1966. godine saznaje da je sin Žarko, koji se u međuvremenu vratio u Jugoslaviju, živ.
Pre nego što je umrla posetio ju je Žarko, koji se tada prvi put susreo sa sestrom Ninom.
Pelagija je umrla u Moskvi 12. aprila 1967. godine, a urna joj je položena na Novdevičjem groblju u Moskvi.
(Kurir.rs/hr.rbth, Foto: Wikipedia/sken iz knjige "Tito - ilustrovana biografija")
NE PROPUSTITE
POGLEDAJTE BONUS VIDEO:
