Trend Ni božićna trpeza nije bila pošteđena novogovora dece, a neke reči bake i deke nisu uspele da razumeju, bez obzira na veliki trud ukućana da im objasne šta to njihovi potomci govore
„Stavi to na mjut dok pričaš sa mnom. Ionako bindžuješ tu seriju od sinoć. Božić je! Ajde da se fotkamo sa česnicom i šerujemo na Instagramu!“, bile su juče uobičajene rečenice dvojice tinejdžera koje je samo deceniju starija generacija imala ogromnih problema da razume.
Bake i deke čule su i „lajkovanje“, „hajdovanje“, „daunloudovanje“, „katovanje“, „forvardovanje“, „lol“, „omg“, „folovanje“, „mejlovanje“, „selfiranje“... za samo jednim božićnim ručkom. Listi takvih reči nema kraja jer deca žive na telefonima, mrežama i virtuelnom svetu.
Iako mnogima paraju uši, lingvista Vlado Đukanović kaže da se ne može reći da ove reči kvare lepotu jezika, te da one, kao i sve nove reči, imaju svoju funkciju.
Cunami
- Nove reči se uvode jer se danas život odvija jako brzo, a ni u jednom jeziku nemate toliko vremena ni mogućnosti da ih sve prevedete. Svet se ubrzano razvija, i to ne samo u tehnološkom smislu već na svim poljima, pa tako ne treba ni da čudi što imamo pravi cunami novih reči - objašnjava Đukanović.
Ovaj lingvista kaže da je glavni emiter novih reči, naravno, engleski jezik, koji je već dugo vremena i glavni jezik komunikacije u svetu.
- Nove reči, naravno, prvo prihvataju mladi. Oni ne piju kafu sa komšinicama i ne listaju Burdu. Deca žive na telefonima, računarima i tabletima. Dnevno im se nude različiti sadržaji. Oni prihvataju novine i te reči prilagođavaju srpskom jeziku, tj. po pravilima srpskog jezika izvode iz tih reči prideve i druge reči, pa tako imamo reči bindžovati, bindžovan, bindžovanje - objašnjava on.
Mnoge reči, kako kaže, budu aktuelne neko kratko vreme, a onda padnu u zaborav.
Kao meteori
- Neke reči kao meteori prolete, pa sagore i nestanu. Ne zadržavaju se dugo. Ali ima i onih koje trajno uđu u jezik i postanu toliko uobičajene da ljudi zaborave da su u pitanju strane. Čak 80 odsto našeg jezika jesu pozajmljenice, samo što smo to zaboravili - kaže Đukanović.
„Duks“, „moda“, „komšija“, „kafa“, „čarapa“, „jastuk“ samo su neki od hiljade termina koji su se toliko ustalili kod nas da mnogi smatraju da su domaći.
- Jezik se ne menja tolikom brzinom. Kada uzmete novine iz 1920, one vam deluju starinski, arhaično, rogobatno, ali razumete suštinu. Međutim, činjenica je da se danas život odvija mnogo brže, te je verovatno da će se i jezik brže menjati - zaključuje Đukanović.
Različiti motivi PONEKAD POMODARSTVO
Lingvista Vlado Đukanović kaže da ljudi koriste nove reči jer za njih ne postoji odgovarajuća zamena, ali da bi ispali pametni u društvu:
- Strane reči se koriste jer ne postoji adekvatna zamena, nekada zbog mode, a ponekad ih ljudi koriste i zbog faktora pokondirene tikve. Svako ima svoje motive - kaže Đukanović.
ZNAČENJE NOVIH REČI
Bindžovanje - gledanje serija odjednom
Mjutovanje - isključivanje tona ili zvuka na telefonu, televizoru, računaru Hajdovanje - skrivanje nekog sadržaja na telefonu, računaru ili društvenim mrežama Katovanje - uređivanje fotografija ili teksta tako što se iseca i odstranjuje nepotreban sadržaj Folovanje - praćenje aktivnosti neke osobe ili grupe na društvenim mrežama Mejlovanje - slanje pošte elektronskim putem
(Kurir.rs / Ružica Kantar / Foto:Shutterstock)
