Moskva je zvanično saopštila da će 18. decembra izaći iz Sporazuma o kontroli naoružanja "Otvoreno nebo", pošto su SAD isiti sprazum napustile krajem prošle godine, a Rusija će to učini šest meseci posle slanja obaveštenja o tome, odnosno 18, decembra 2021. godine
NATO je već izrazio žaljenje zbog ovakve odluke Rusije, jer je sporazum “važan pravno obavezujući instrument koji doprinosi transparentnosti, sigurnosti, stabilnosti i međusobnom poverenju u evroatlantsko područje.”
Sporazum koji je stupio na snagu 2002. godine dozvolio je za 34 zemlje potpisnice da sprovode kratkoročne, nenaoružane posmatračke letove nad teritorijama drugih zemalja kako bi prikupljali podatke o vojnim snagama i aktivnostima. Pod ovim sporazumom sprovedeno je do sad više od 1.500 letova.
Autor ovog teksta sproveo je malu anketa sa pitanjem da li neko zna šta je to Sporazum "Otvoreno nebo", skoro da niko nije znao o čemu se zapravo radi, a još manje istorijat sporazuma koga je kreirao, odnosno idejni tvorac bio proslavljeni general iz Drugog svetskog rata Dvajt Ajzenhauer dok se nalazio na funkciji predsednika SAD koji je predložio prvi sklapanje bilateralnog ugovora između Sjedinjenih Država i tadašnjeg Sovjetskog Saveza koji bi stvorio međusobno poverenje dve supersile kada bi kontrolisale vojne aktivnosti, ali je tadašnji Sovjetski lider Nikita Sergejevič Hruščov sa gnušanjem odbio ovaj predlog.
Priča sa "Otvorenim nebom"! započela je 1955. godine kada je zapravo i nastala prva ideja o jednom takvom sporazumu. Nju je prodložio tadašnji američki predsednik Dvajt Ajzenhauer. Prem Ajzenhauerovoj ideji nad teritorijama SAD i Sovjetskog Saveza sprovodili bi se osmatrački letovi. Međutim, jedan od najvećih problema bio je nedostatak političke voje za jedan tako ambiciozan sporazum i za njegovo sprovođenje, Ajzenhauerov kolega Nikita Sergejevič Hruščov odbacio je Ajkov predlog jer je smatrao da sa takvim sporazumom SAD legalizuju špijuniranje i iskorstile bi za sticanje vojne prednosti. Taj predlog tako je otišao u ad akta i tamo samovao pune 34 godine.
Godinu dana pre predloga ugovora Otvoreno nebo predsednik Ajzenhauer je odoborio razvoj novog aviona velikog doleta za izviđanje sa velikih visina koji je kasnije postao nadaleko poznat kao Lokid u-2. Prvi izviđački let iznad Sovjetskog Saveza 1956 doneo je u SAD ključne informacije o SSSR-u. Unaredne četiri godine izvedena su još 23 leta nad Sovjetskim Savezom. Letovi su prekinuti 1. maja 1960 kada je iznad Sverdlovska bio oboren U-2 tokom jednog takvog špijunskog leta. Zbogo ovog obaranja obustavljeni su bili svi špijunski letovi iznad Sovjetskog Saveza, a iste 1960 godine bio je pokrenut program razvoja satelita za prikupljanje obaveštajnih informacija.
Buš vaskrsao
Tek 12. maja 1989. godine tadašnji američki predsednik Džodrž Buš u govoru na jednom univerzitetu u Teksasu ponovo je oživeo sporazum "Otvoreno nebo" i najavio mogućnost potpisivanja bilateralnog ugovora između SAD i SSSR-a. Međutim i ovaj plan doživo je zahvaljujući Kanadi promenu, pa je tako umesto SSSR- a otvorena mogućnost za uključenje još država. Kako je tad Buš saopštio cilj nije bio jačanje poverenja uz kontrolu vojnih aktivnosti dve supersile nego i jačanje transparentnosti. Ugovor je zapravo trebao da ojača poverenje Istoka i Zapada. Poslednji lider Sovjetskog Saveza Mihail Gorbačov je prihvatio temelj ovog ugovora i složio se o režimu međusobnih letova i saglasio se te 1989. godine sa pokretanjem međunarodnih pregovora o Sporazumu "Otvoreno nebo".Sve je to bilo na kraju Hladnog rata, inače u vreme Gorbačovlejeve ere doneto je bilo nekoliko značajnih sporazuma o kontroli naoružanja koji su od 2018-2021 potpuno napušteni poput Sporazuma o nukelarnim snagama srednjeg dometa INF (Intermediate-range Nuclear Forces Treaty) koji je potpisan 1987.
Gorbačov pokupio sve zasluge
Polsednji sovjetski lider Mihail Gorbačov u cilju jačanja međusobno poverenja Istoka i Zapada uneo je nzi novig predloga, ap je skoro i preuzeo incijativu od Džordža Buša starijeg..
Mnogo kasnije isplivala je tvrdnja da je Hruščov zapravo odbio Ajzenhauera zato što nije bio upoznat sa razvojem i mogućnostima svemirske tehnologije u SSSR-u koji je tad imao privremenu doduše prednost nad SAD. Sovjeti su u to vreme počeli da uvode i savremene PVO sisteme koji su mogli bez problema da ometaju svaki izviđački let. Upotreba satelita za nekažnjeno osmatranje protivnika i efikasno sprečavanje izviđačkih letova nad spostvenim teritorijem SSSR-u je dala mogućnost sticanja velike vojne prednosti, koja bi bila poništena osmatračkim letovima iz vazduha.
U decenijama koje su sledile obe suspersile su stvorile osmatračke satelite koji su obema stranama prednost u prikupljanju informacija. Postavilo bi se onda logično pitanje, a čemu onda osmtrački letovi iz vazduha kad postoje sateliti u svemiru.
Objašnjenje je dato da ostali učesnici koji bi se pridružili sprazumu ne poseduju satelite i oni bi se doveli u neravnopravan položaj, Kad bi imali osmatračke avione to bi bila druga priča.
Prema sadržaju ugovora i mogućnostima nadzora koja njegova primena omogućava Ugovor Otvorebno nebo upotrebom aviona kao platformi za senzore može poslužiti kontroli vežbi pokreta snaga, mobilizacije.
Kurir.rs/A.Mlakar
NE PROPUSTITE
