Diznijeve princeze poput Elze iz "Zaleđenog kraljevstva" ne potkopavaju samopouzdanje devojčica i mogu čak i da budu "moćna pokretačka sila", pokazalo je novo istraživanje.
Američki stručnjaci sproveli su ispitivanje na više od 300 dečaka i devojčica i njihovih roditelja kako bi utvrdili kako "kultura princeza" utiče na rodne sterotipe, samopouzdanje i muževnost.
Nedeljno izdanje Dejli mejla podseća da su ranija istraživanja tvrdila da fiktivni likovi koje su volele generacije dece zapravo promovišu negativne stereotipe o ženama i indokrinišu devojčice od malih nogu.
Diznijevi junaci često su bili kritikovani kao površni, zastareli i politički nekorektni. Junakinje, koje su volele generacije devojčica (koje su odrasle u uspešne, snage, sposobne žene), kritikovane su kao staromodni, stereotipni primeri odnosa društva prema ženama čije je mesto u kuhinji i uz muža, dok su junaci optuživani za seksualno zlostavljanje i napad jer je, primera radi, princ poljubio Snežanu bez njene dozvole?!
Autorka nove studije, Sara Kojn sa Birmingem Jang instituta u Juti, anketirala je vrtićku decu i njihove roditelje o savremenim Diznijevim filmovima i igračkama poput Elze, Moane ili Zlatokose.
Ispitanici su zamoljeni da pet godina kasnije popune upitnike kako bi tim mogao da "izmeri" uticaj kulture Diznijevih princeza na stavove starije vrtićke dece i mladih adolescenata.
Deca su pozvana da ocene koliko se slažu sa izjavama tipa "ja sam nežna i brižna osoba" i "ja mnogo volim bebe i decu" kako bi se utvrdilo koliko su potpali pod uticaj rodnih stereotipa.
Za merenje muževnosti i stavova prema ulozi žene, deca su rangirala izjave tipa "dečaci treba da budu uspešniji u školi od devojčica" i "ružnije je kada devojčica psuje nego dečak".
Roditelji su takođe odgovarali koliko se često njihova deca igraju sa stereotipnim igračkama poput lutaka, setova za čaj i bižuterijom ili koliko se pretvaraju da čiste i kuvaju.
Potom su odgovarali i na pitanja o (samo)svesti svoje dece kada je reč o njihovom fizičkom izgledu: "moje dete bi volelo da je zgodnije", dok su deca odgovarala na slično pitanje: "osećam ljubav prema svom telu".
"Sve u svemu, otkrili smo da kultura princeza ima mali ali pozitivan uticaj na dečji razvoj", rekla je dr Kojn u studiji objavljenoj u žunralu Child Development (Dečji razvoj).
"Veća interakcija sa kulturom princeza u predškolskom periodu povezana je sa progresivnijim stavovima prema ženama, naročito kod devojčica", dodala je ona.
Stručnjaci su naveli i da su poslednje generacije princeza veće feministkinje i da je došlo do promene u tradicionalnim muškim ulogama, što nije bilo slučaj sa ranijim junakinjama poput Snežane i njenog princa.
"Devojčice koje u vrtiću vole kulturu princeza mnogo češće smatraju da je jednako važno i za muškarce i za žene da imaju obrazovanje, karijeru i vezu", rekla je dr Kojn i dodala da se u novijim filmovima mnogo više potencira ideja da je važno naporno raditi kako bi ostvarili svoje snove i da je važno pronaći unutrašnju snagu kako bi prevazišli teškoće i da je mnogo bitnije fokusirati se na dostignuća nego na izgled.
"Ovo istraživanje ukazuje na to da sadašnja kultura princeza uči decu ravnopravnosti muškaraca i žena", navodi se u studiji.
Kurir.rs/K.P.
NE PROPUSTITE
