Čak 35 ljudi u Beogradu od početka godine do kraja prošlog meseca obolelo je od lajmske bolesti!
Ove podatke objavio je Gradski zavod za javno zdravlje.
Sezona je, tek počela, a svaki četvrti krpelj u Srbiji je zaražen, dok se, kako upozoravaju u Zavodu za biocide i medicinsku ekologiju, do kraja juna očekuje najveći "nalet" ovih insekata.
Najveći problem svakako su oni pacijenti kod kojih bolest nije dala nikakve simptome.
Oni čine čak jednu trećinu zaraženih.
Ako se ništa ne preduzme, kada prođe od šest do osam nedelja može da dođe do komplikacija kao što su zapaljenje moždanih opni, zapaljenje nerava, zglobova, srčanog mišića... Zato treba uvek obratiti pažnju, naročito od deset do mesec dana nakon uboda.
Koje bakterije sve prenosi krpelj?
Inače, krpelj koji je prenosilac lajmske bolesti, osim bakterije Borelija Burgdofer prenosi i druge bakterije i viruse koji izazivaju oboljenja granulocitne anaplazmoze, erlihioze i krpeljskog encefalitisa.
Jedna od takvih bolesti koju oni prenose nastaje usled klimatskih promena i zove se babezioza, a to je bolest od koje inače oboljevaju najčešće domaće životinje, psi, krave, konji, ovce, a do čoveka stižu ujedom krpelja.
Uzročnik je praživotinja vrlo slična onoj koja uzrokuje malariju. Anemija, mučnina, visoka temperatura, slabost, mučnina, pa ako pritom strada jetra, sledi žutica. Ova bolest kod ljudi danas je još uvek retka, ali se razvija i širi i mnogi se epidemiolozi upravo na nju klade kao na jednog od velikih dobitnika uzročnika bolesti u doba poremećene klime na račun čoveka.
Simptomi
Prema rečima specijaliste dermatovenerologa Aleksandra Adamovića, ova bolest ima tri stadijuma.
"U prvom stadijumu, koji se javlja od tri do trideset dana nakon uboda zaraženog krpelja mogu nastati promene na koži. Inicijalna promena je papula na mestu uboda. Posle nekoliko dana ili meseci javlja se crveni edematozni plak sa lagano eleviranim, crvenkastim rubom. Kasnije dolazi do centralne regresije i perifernog širenja eritema u obliku prstena, tako da nastaje ovalni ili nepravilni krug promera do nekoliko centimetara. Regionalni limfni čvorovi mogu biti malo uvećani. Mogu se javiti i opšti simptomi, kao što su glavobolja, febrilnost i bolovi u zglobovima i mišićima. Moguća je spontana regresija promene nakon nekoliko meseci."
"U drugom stadijumu, koji nastaje nekoliko nedelja ili nekoliko meseci nakon infekcije dominiraju smetnje i tegobe od strane centralnog nervnog sistema (meningitis, encefalitis radikuloneuritis), mišićnokoštanog sistema, kao i promene na srčanom mišiću."
"Treći stadijum bolesti nastaje nekoliko meseci ili nekoliko godina od nastanka infekcije. Od kožnih promena najznačajnija je "acrodermatitis chronica athrophycans", a od ostalih su zapaljenja jednog ili više velikih zglobova kao i "ensefalomijelitis"", tvrdi Adamović.
Bolest rizična za trudnice i bebe
Dr Adamović takođe kaže da je moguć prelazak infekcije sa majke na plod tokom trudnoće, što može dovesti do pobačaja ili oštećenja ploda.
Deca i ujed krpelja
Ne mora da znači da svaki ubog krpelja dovodi do lajmske bolesti, ali ona može biti jako opasna ukoliko se zapusti i ne otkrije na vreme.
Ono što je posebno opasno jesu mališani.
Problem je što deca nisu uvek u stanju da opišu simptome koje osećaju. Lajmska bolest je kompleksan zbir infekcija svih telesnih sistema, a posebno nervnog.
Dijagnostika
"Najpouzdanija dijagnostika je laboratorijska. Dokazivanje samog uzročnika u tkivu ili identifikacija specificnih IgM i IgG imunoglobulina. Od metoda za identifikaciju specifičnih antitela najveću primenu ima enzimska metoda (ELISA) i metoda indirektne imunofluorescencije (IIF)."
Inače, lekovi izbora su antibiotici iz grupe penicilina, tetraciklina i cefalosporina.
Odakle vrebaju krpelji?
Iz Gradskog zavoda za javno zdravlje kažu da se ovi paraziti nalaze u prirodi na zelenim površinama koje im omogućavaju dovoljno vlažnosti i senovitosti.
To su područja obrasla visokom travom, šibljem, žbunovitim rastinjem, zatim šume, livade, ali i neuređena dvorišta i parkovske površine. Krpelji borave na vlatima trave, granama i listovima zelenog rastinja do visine jednog metra. Najaktivniji su u periodu hranjenja, koji na našim prostorima traje od početka proleća do kasne jeseni.
Kada se posebno paziti?
Njihova pojačana aktivnost i intenzivniji boravak ljudi u prirodi sa početkom lepog i toplog vremena doprinose naglom povećanju broja osoba sa ubodom krpelja. Iz tih razloga najveći broj osoba sa ubodom registrujemo u maju i junu, a najveći procenat obolelih u početnom stadijumu bolesti u junu.
Šta ako vas ujede krpelj?
"Oni koji imaju krpelja na koži treba da se obrate dermatologu radi odstranjivanja krpelja i daljeg praćenja promene. Nikako ne dirati istog - zaključuje dr Adamović.
Na udaru i ljubimci
Koja je zaštita najefikasnija, kada je opasnost od krpelja najveća, ali i šta ako se ipak desi da ljubimca ujede krpelj, objašnjava dr vet. med. Božidar Lazarević.
"Ako ste sami izvadili krpelja koji je ujeo psa, onda treba pratiti njegovo ponašanje naredna dva, tri dana, jer tada obično počinju da se pojavljuju prvi klinički simptomi. To podrazumeva povišenu temperaturu, gubitak apetita, slabije uzimanje vode, tamna mokraća... Tada odmah treba doći kod veterinara."
"Ako se simptomi primete na vreme, onda se lako leči. Ako se ipak zakasni sa terapijom, što znači da taj pas boluje nekih nedelju dana, onda su moguća i uginuća", zaključuje Lazarević.
(Kurir.rs/Espreso)
NE PROPUSTITE
