Imala sam osećaj kao da lebdim, srce mi je ubrzano lupalo u grudima. Kada sam prišla i usnama dotakla staklo ispod kojeg je hiton, oči su mi se napunile suzama. Želela sam da plačem od sreće.
Na ovaj način juče je jedna od mnogobrojnih vernica opisala kako je izgledao njen susret sa svetinjom koja je stigla u Beograd i biće izložena do 2. avgusta u Hramu rođenja Svetog Jovana Krstitelja na Labudovom brdu. Ovo je jedan od tri hitona, komadića Hristove odeće, koliko ih danas ima na svetu, i spada među najvrednije relikvije hrišćanstva.
"Hiton je komadić odeće koju je Gospod nosio za vreme svog ovozemaljskog života pre 2.000 godina. To je najfinija i najkvalitetnija tkanina koju je izatkala sama Bogorodica, majka božja, svojim prečistim rukama. Tkanina je bez ijednog šava, napravljena od fine, tanke kamilje dlake", objašnjava otac Emil Milovanović, sveštenik pri Hramu rođenja Svetog Jovana Krstitelja.
Hiton je u Srbiju donet iz Rusije, a u Beograd je stigao pod policijskom pratnjom.
"Postoje tri hitona na svetu. Jedan se nalazi negde u Nemačkoj i nije dostupan javnosti, drugi je u Gruziji i treći je ovaj, koji se čuva u Ruskoj pravoslavnoj crkvi. Njega su nam poslala braća Rusi. Ovaj hiton je izuzetno važan za hrišćanstvo jer je deo odeće koju je Hrist nosio tokom stradanja i suđenja, a veruje se da je natopljen njegovom krvlju ", dodaje otac Milovanović.
Hram rođenja Svetog Jovana Krstitelja bio je juče prepun vernika. Okupio se šarolik svet, od starica koje se kreću s mukom do mladih majki sa bebama u naručju i dece, devojaka i mladića koji su došli da se poklone svetinji. Nekoliko devojaka sa maramom na glavi tiho je pevušilo religiozne pesme slaveći ovaj dan i Gospoda.
Dragoceni komad tkanine, velik tek nekoliko centimetara, čuva se ispod stakla u zlatnoj kutiji, koja je bogato izrezbarena.
"Dolazak hitona je veliki božji blagoslov za Srbiju. Celivajući hiton i tražeći milost i pomoć od Gospoda, ljudi moraju da shvate da je to tek početak njihovog isceljenja, da treba da se potrude da se sačuvaju od greha, promene svoj život nabolje i čine dobra dela kako bi ih Gospod prepoznao kao svoje sluge", poručio je otac Emil Milovanović.
Ruski hiton prate i dva ruska monaha iz manastira u Moskvi koji je osnovan 1379. godine. Na pitanje kako se osećaju u Srbiji, rado su odgovorili:
"Braća Srbi su nas prihvatili kao rod rođeni, osećamo se kao kod kuće. Sve je kao kod nas, isti ljudi sa istim osmehom, lepi i dobri. Već četiri meseca boravimo u Srbiji, počeli smo da razumemo srpski jezik, ali ga ne govorimo", kazao je kroz osmeh monah Arsenij.
VERNICI: Ovo je velika čast za nas
Jelena Mladenović
Dolazimo redovno u ovu crkvu, ovo je naš matični hram, druga kuća. Blagosloveni smo što je hiton u našem hramu, koji nije dovršen, ali je dobio čast da nam donesu takvu svetinju. Kada sam prišla da celivam hiton, imala sam osećaj blaženstva.
Goran Mladenović
Ovo je velika čast za nas, posebno što je u pitanju hiton u kome je Gospod stradao. Još mi se prepliću emocije i utisci. Inače, ja treba da putujem u Izrael i, eto, dešava se da na dan putovanja u naš hram stiže hiton. Dobar znak pred polazak na put, a biće volja božja.
Milanka Krasić
Za mene kao vernika dolazak jedne ovakve svetinje znači mnogo. Ne mogu vam opisati kako sam se osećala kada sam se nagla da celivam hiton, to prosto treba doživeti.
Nikola Zoranović
Ovo je izuzetan događaj za sve nas, za mene kao vernika i običnog čoveka. Celivati hiton je izuzetan osećaj, kao božja blagodet.
(Kurir.rs/Republika.rs)
NE PROPUSTITE
