Najnovije vesti

MEGABLOK NIČE NA MESTU IMT-A! Grad veći od Blokova 45 i 70 zajedno biće čudo Novog Beograda i Srbije!
Foto: Printscreen Google Maps

počelo projektovanje

MEGABLOK NIČE NA MESTU IMT-A! Grad veći od Blokova 45 i 70 zajedno biće čudo Novog Beograda i Srbije!

Beograd

Prenamenom zemljišta i rušenjem fabričkih hala nekadašnjeg IMT-a za investicije biće otvoreno najveće parče građevinskog zemljišta na Novom Beogradu u proteklih pola veka. Da bi bolje shvatili o kolikom se zemljištu radi, najbolje govori činjenica da je prostor nekadašnjeg industrijskog kompleksa skoro jednak površini novobeogradskih blokova 45 ili 70. Upravo tim povodom, izrađen je elaborat o potencijalima i kapacitetima gradnje na ovom prostoru, a ovaj dokument treba da bude osnova za dalju izradu plana detaljne regulacije i utvrđivanje arhitektonsko-urbanističkih parametara. Izuzetno zahtevan urbanistički projekat biće veliki test za naše planere i čitavu urbanističku struku, ali i prilika da se implementiraju moderni standardi za dugoročnu održivost. Nova namena prostora su stambena naselja, gradski centri i komercijalne zone, a mi ćemo vam predstaviti osnove i probleme razvoja budućeg kompleksa i njegove infrastrukture.

 

Ilustracija
Ilustracijafoto: Kurir

Najveci izazov ovog poduhvata jeste veličina samog bloka, kao recidiv urbanizma sa sredine prošlog veka, koji se u međuvremenu dokazao kao loš koncept u praksi. Donosi brojne negativne posledice na saobraćaj i komunikacije, disbalans u namenama i nehumana stambena naselja. Zbog toga imperativ mora da bude modernizacija nasleđenog urbanizma i napuštanje ideje mega-blokova, pogotovo dominantno stambenih. Obuhvat budućeg plana detaljne regulacije imaće preko 72 ha, što traži elaborirano saobraćajno rešenje i planiranje humanih stambenih kvartova za čak 20.000 stanovnika. Deo industrijskog kompleksa već je privatizovan i izgrađen, pre svega fabrički pogoni FOM, na kome se danas nalaze maloprodajni i poslovni objekti. Prostor je podeljen na dva dela, gde se deo na kome se nalazi IMT mora realizovati kroz arhitektonsko-urbanistički konkurs, dok se na ostatku obuhvata moze ići na direktno sprovođenje.

 

Ilustracija
Ilustracijafoto: Filip Plavčić

Kao što smo napomenuli, namena je mešovita stambeno-komercijalna, podeljena na stambenu zonu, komercijalnu zonu i mešovite gradske centre. Mešoviti gradski centri nalaziće se duž Tošinog bunara i Ulice Jurija Gagarina, komercijalna zona biće duž Omladinskih brigada, dok će stambena zona biti u sredini bloka. U tom kontekstu, zanimljivo je da elaborat predviđa skoro isti broj stanovnika u stambenim zonama, kao i u mešovitim gradskim centrima, što govori da će tržišna logika imati glavnu reč. Iskustvo nas uči da se stambena namena često maskira u poslovne apartmane, kako bi se ispunili urbanistički uslovi, ali te poslovne jedinice kasnijom prenamenom brzo postaju stambene.

Da li će i koliko zaista biti očuvan ovaj program namena i da li će se ostale funkcije razvijati efikasno, ostaje da vidimo.

 

Ilustracija
Ilustracijafoto: Nebojša Mandić

Predviđena je relativno gusta gradnja i objekti visine do Pr+6+Ps, dok je u mešovitim gradskim centrima samo na pojedinim objektima moguće i Pr+12+Ps. Pored stambenih i komercijalnih objekata, planiran je prostor za komunalne i javne službe, ali i jedna omanja parcela od 5000 m2 za objekat kulture. Rešenja budućih objekata, njihovo arhitektonsko i prostorno oblikovanje biće određeno interesima investitora, ali i činjenicom koliko će investitora učestvovati u razvoju ovog kvarta. Uteha je svakako da će lice bloka, odnosno deo komercijalno-stambenih objekata koji izlaze na Jurija Gagarina i na Tosin bunar, biti deo arhitektonsko-urbanističkog konkursa. Loša vest je da se zadržava zona zaštite oko dalekovoda u bloku 64, međutim moguće je da će to pitanje biti tema u kasnijim fazama. Ukopavanje energetskih kablova je preduslov za kvalitetnu integraciju budućeg kompleksa sa ostatkom bloka 64.

 

Ilustracija
Ilustracijafoto: Shutterstock

Saobraćajno rešenje takođe predstavlja jedan od najvažnijih aspekata ovog plana, jer je potrebno opslužiti veliki broj novih stanovnika i radnih mesta u logičnoj i funkcionalnoj celini sa okruženjem. Pored deindustrializacije, tranzicija nam je ostavila i urbanistički ožiljak u ovom bloku, konkretno nemogućnost kompletiranja primarne ulične mreže i povezivanje Bulevara Đorđa Stanojevića sa Tošinim bunarom. Kao zamenu predloženo rešenje predviđa primarnu saobraćajnicu koja će povezati Jurija Gagarina i Tošin bunar, međutim efekti takve distribucije saobraćaja mogu da izazovu velike probleme i na Tošinom bunaru i u Jurija Gagarina. Sužene mogućnosti u ovom slučaju su upravo posledice izmene pravaca na primarnoj mreži, tako da je rešenje iznuđeno.

 

Ilustracija
Ilustracijafoto: Espreso

Drugi saobraćajni izazov jeste mreža sekundarnih saobraćajnica, koje po ovom planu služe sa opsluživanje komercijalne zone od čak 11 hektara, kao i niz mešovitih centara. Ako te saobraćajnice odvajaju stambenu zonu od komercijalne, onda je gotovo sigurno da će status sekundarnih saobraćajnica biti zloupotrebljen kako bi se smanjilo rastojanje između objekata i ulice. Zbog toga u daljoj razradi treba tragati ka boljem rešenju i utvrditi parametre koji će sačuvati komfor i kvalitet stanovanja duž unutrašnjih saobraćajnica. Dobra ideja je svakako da se Bulevar Đorđa Stanojevića produži i spoji sa Evropskom i Japanskom ulicom u 64. bloku, što je u ovom kontekstu kritično važno za razvoj ovog bloka.

 

Elaborat za izradu Plana detaljne regulacije za prostor nekadašnjeg industrijskog kompleksa na Novom Beogradu bio je na javnom uvidu, ali je ovo rana faza u kojoj su konceptualne teme još otvorene. Kroz dalju razradu plana moguće je značajno poboljšati predložena rešenja, koja će takođe biti na uvidu, kao i arhitektonsko-urbanistički konkursi koji bi usledili za delove kompleksa.

 

(Kurir.rs/Beobuild)

 

RAZMENA SADRŽAJA

Inicijalizacija u toku...