Nije san, a nije ni scena iz horor ili naučnofantastičnog filma. Na ulicama Beograda, dvomilonskog grada, nema ljudi! Sablasno prazne ulice, bulevari, trgovi, parkovi, mostovi, šetališta... I tišina, svuda nestvarna tišina.
Činilo se da samo tutnjava elipse helikoptera narušava ovu tišinu i da se, zapravo, u celoj prestonici jedino čuje letelica koja je vozila ekipu Kurira u vreme policijskog časa. Uverili smo se kako policajci iz vazduha kontrolišu zabranu kretanja zbog koronavirusa.
Još kad smo letelicom MUP, uz vešto pilotiranje Nenada Nedića, komandanta Helikopterske jedinice MUP, poleteli iznad auto-puta kod Surčina, bilo je jasno da se zabrana kretanja poštuje. U pravcu centra tek po koje vozilo...
Leteli smo iznad puste Gazele, Save i Dunava, Ade Ciganlije. Nema žive duše ni u Knez Mihailovoj, na Kalemegdanu, Dorćolu... Preleteli smo takođe pustu Autokomandu.
Ni žive duše na mestu gde je u ovo vreme, oko 19 časova, pravi krkljanac! Na Mostu na Adi, u šest traka mili samo autobus GSP. Utisak je iz vazduha neverovatan, ali i zatrašujući. Noć se, uz spektakularni zalazak sunca, spušta na ovaj prelepi grad, a u isto vreme njegove ulice su prazne...
Videli smo grad bez ljudi. Ti ljudi, njegovi stanovnici, danas su heroji. Ostanimo kod kuće! Beograd je uvek tu, s nama i uz nas.
Kurir.rs/ R. Nedić Foto: Nemanja Nikolić
