BEOGRAD - Korak bliže novim ulaganjima.Ukupno 13 srpskih energetskih projekata vrednih 5,9 milijardi evra ušlo je na listu od 35 projekata od interesa za Energetsku zajednicu (EZ). Ovi projekti imaće prioritet u odnosu na druge, pratiće ih podsticaji i povoljniji propisi.Dugo usaglašavanjeListu je posle više godina usaglašavanja usvojio Ministarski savet EZ na sastanku u Beogradu. Projekti su, kako navode u EZ, izabrani zbog značaja za razvoj prekograničnih energetskih tržišta u regionu i to na osnovu „kost-benefit“ analize.- Da bi se obezbedilo finansiranje, koristiće se inovativna finansijska rešenja i specijalni mehanizmi, a u obzir će biti uzeti i pretpristupni fondovi i slični izvori finansiranja. Investicioni okvir za zapadni Balkan, koji je osnovan da bi podržao strateške projekte EZ, potencijalno je sredstvo za obezbeđivanje novca za ove projekte i studije koje mogu da doprinesu njihovoj realizaciji - navode u Sekretarijatu EZ.Ginter Etinger, komesar za energetiku Evropske unije, izjavio je da će lista pomoći da se privuku preko potrebne investicije u region, a do 2020. godine je potrebno skoro 40 milijardi evra.- Ipak, zabrinjava to što nema napretka u postizanju efikasnog otvaranja energetskih tržišta i njihove regionalne integracije. Primena Trećeg energetskog paketa EU, kao sredstva za postizanje ovih ciljeva, mora da postane ključni prioritet - rekao je Etinger.Značajan korakZorana Mihajlović, ministarka energetike, izjavila je da je bilo predloženo 100 projekata iz sektora električne energije, gasa i nafte koji su od velikog interesa i imaju prekogranični značaj. Od 14 projekata u elektroenergetici snage 5.000 megavata, sedam su srpski projekti snage 2.400 megavata.- Usvajanje liste projekata je značajno jer se region jugoistočne Evrope od 2001. godine suočava s deficitom energije. Ovo je važno i za Srbiju, koja se nalazi u centru regiona i to mora dodatno da istakne i iskoristi - navela je ona.Ako projekat prekrši propise EZ ili nacionalno zakonodavstvo, odnosno ako procena uticaja na životnu sredinu nije pravilno urađena, može ispasti s liste.
O Energetskoj Zajednicičlanice EZ su, pored Srbije, Makedonija, BiH, Crna Gora, Albanija, Ukrajina, Moldavija, Kosovo, kandidat je Gruzija, a posmatrač Norveškapropisi EZ su propisi EU u oblasti energetike,EZ je osnovan 2005. potpisivanjem ugovora između EU i devet članica, među kojima su bile i Rumunija, Bugarska i Hrvatska
