BEOGRAD - Rok za okončanje privatizacije društvenog i državnog kapitala je 31. decembar 2014. stoji u radnoj verziji Nacrta zakona o privatizaciji Ministarstva privrede.Za preduzeća koja do tog roka ne budu privatizovana biće pokrenut stečajni ili likvidacioni postupak, na predlog Agencije za privatizaciju, koja će dobiti nova ovlašćenja.Kako je objašnjeno, ubuduće će se privatizacija zasnivati na četiri načela: stvaranje uslova za razvoj privrede, obezbeđivanje potpune transparentnosti i javnosti, onemogućanje korupcije i pranja novca i formiranje cene po fer i tržišnim uslovima. Privatizacija će se sprovoditi prodajom kapitala, a izuzetno prodajom imovine. Ukoliko nema kupaca za ponudjenu firmu sprovodiće se postupak restrukturiranja po pravila unapred pripremljenog plana reorganizacije. Prodaja kapitala i plan restruktururnja, kako je poredložilo Ministarstvo privrede, mogu se sprovoditi dokapilazacijom, zajedničkim ulaganjima, kupovinom kapitala i poveravanjem upravljanja uz podelu dobiti. Do sada je prodaja društvenog i državnog kapitala obavljana aukcijama, tenderima i na berzi. Odluku o načinu privatizacije donosiće Ministarstvo privrede, a na predlog Agencije za privatizaciju, dok će Vlada odlučivati o preduzećima koja su od posebnog interesa za državu. Prodaja kapitala sprovodiće se javnim nadmetanjem, nakon javnog prukupljanja ponuda. Najaviša cena iz pisanih ponuda predstavljaće početnu cenu na javnom nadmetanju, a minimalno prihvatljiva cena iznosiće 70 odsto procenjene vrednosti kapitala. Dokapitalizacija, koja će se sprovoditi kad je preduzeću potreban obrtni kapital, moguća je u novcu, a izuzetno, na predlog kupca, u stvarima i pravima, s tim da fer tržišnu vrednost procenjuje ovlašćeni revizor u sladu s međunarodnim računovodstvenim standardima. Vrednost novčanog uloga neće moći biti manja od 50 odsto ukupnog iznosa kapitala predeuzeća koji se dokapitalizuje, a ulaganje stvari i prava moraće da bude u funkciji osnovne delatnosti preduzeća. Opcijom zajedničkih ulaganja u preduzeće koje je predmet privatizacije predvidjen je rok koji ne može biti kraći od pet godina. Ugovorna strana unosi kapital koji mora da bude veći od kapitala preduzeća, a dobit se ravnopravno deli, kao i rizici.
Poveravanje upravljanja preduzećem takoše je na rok od najmanje pet godina, a nagrada za uspešno upravljanje je od pet do 20 odsto neto ostvarene i naplaćene dobiti. Ta opcija je predvidjena za firme koje imaju potrebu za dobrim menadžerima, koji mogu da privuku investitore. Kupac kapitala ne može biti domaće pravno lice koje posluje u društvenom vlasništvu, kao ni fizičko lice koje se pokazalo kao nesavesan vlasnik ranije privatizovanih preduzeća, osudjivano je ili se protiv njega vodi sudski proces zbog počinjenih krivičnih dela. U nadmetanju za kupovinu preduzeća u Srbiji neće moći da učestvuju ni strana pravna lica kojima upravljaju domaća pravna i fizička lica, kao ni ona sa of šor destinacija. Novcem od prodaje društvenog kapitala namirivaće se poverioci, a od ostatka 50 odsto će se izdvajati za finansiranje restrukturiranja i razvoja privrede u Srbiji, odnosno privrede u Vojvodini ako je preduzeće na teriroriji Pokrajine. Od preostalog dela 10 odsto će se uplaćivati Republičkom penzijsko-invalidskom fondu, pet odsto fondu za restituciju, koliko je namenjeno i finansiranju infrastrukture lokalnih samouprava, dok je 30 odsto predvidjeno za druge namene, ali nije navedeno koje. U slučaju prodaje državnog kapitala posle namirenja poverilaca preostali novac koristiće se za podsticanje privrednog razvoja, a od prodaje preduzeća iz sukcesije za sprovodjenje sporazuma o sukciji bivših zemalja SFRJ. U sadašnjem Zakonu o privatizaciji propisano je krivično delo samo ako odgovorno lice u preduzeću koje se privatiziju da netačne podatke sadržane u programu privatizacije, a predlog Ministarstva privrede je da krivičino delo ubuduće postoji i kada su dati neistiniti ili nepotpuni podaci i omovini i obavezama preduzeća. Predloženo da nakon stupanja na snagu novog zakona o privatizaciji prestaju zastupnička i upravljačka prava direktora, zastupnika i punomoćnika, kao i organa upravljanja i nadzornih organa preduzeća koja se privatizuju i ta prava prelaze na zastupnika kapitala.
Do imenovanja zastupnika kapitala, direktor obavlja funkciju vršioca dužnosti zastupnika kapitala. Agencija ima obavezu da u roku od 30 dana od dana stupanja na snagu zakona imenuje zastupnika kapitala i podnese prijavu registru privrednih subjekata. Direktor može Agenciji podneti pismo o zainteresovanosti za imenovanje na mesto zastupnika kapitala. Za zastupnika kapitala može biti imenovano lice koje ima licencu zastupnika kapitala. Ministarstvo privrede donosi pravilnik kojim se utvrdjuju kriterijumi i merila za sticanje licence zastupnika kapitala u roku od 30 dana od dana stupanja na snagu novog zakona. Imenovani zastupnici kapitala su dužni da u roku od šest meseci nakon donošenja pravilnika dobiju licencu zastupnika kapitala. Kako je ranije najavljivano, novi zakon o privatizaciji trebalo bi da bude usvojen do kraja ove godine, a stupio bi na snagu osmog dana od objavljivanja u "Službenom glasniku".
