BEOGRAD - U zemlji sa 769.340 nezaposlenih i ogromnim brojem neobrazovanih, kao i onih koji rade za minimalac, posao čobanina čini se kao šansa iz snova. Poslodavac, prema dosadašnjim iskustvima, obezbeđuje pristojan smeštaj, hranu, uglavnom i mobilni telefon, a plata na kraju bude od 300 do 550 evra.Zaposlenog čeka dvokratno radno vreme, čista priroda i čuvanje stoke. Ipak, svakog proleća kad krene ovčarska sezona, koja traje skoro do kraja novembra, odgajivači uglavnom teško nalaze predane radnike u Srbiji, pa se angažuju zaposleni iz Republike Srpske, Bugarske i Crne Gore.Mladi neće ni da čuju- Najveća pretnja mogu biti vukovi, i tu može biti problema, posebno ako je čobanin sam i bez treniranog psa, a brine o nekoliko stotina ovaca. Najteže je naći ljude u sjeničkom kraju jer su sela opustela, a mladi beže od prirode u grad - objašnjavaju za Kurir u lokalnoj samoupravi.S druge strane, berba voća, slaganje slame i sena, vožnja traktora, fizikalisanje na gradilištima, konobarisanje u restoranima samo su neki od poslova koji se preko leta nude u većini gradova u našoj zemlji.Na ovim poslovima dnevnice se kreću od 1.000 dinara do 40 evra, pa se za mesec dana može sakupiti prosečna mesečna zarada. Slobodan Ilić, predsednik Skupštine Asocijacije poljoprivrednika iz Novog Sada, kaže za Kurir da u poljoprivredi ima posla tokom cele godine, ali da mladi nisu zainteresovani da rade.- Posla ima, ali je kod nas nastala velika neradnička klasa koja živi od socijale. Mladi čekaju da im nešto padne s neba i neće da rade. Najmlađi radnik koji radi na dnevnicu kod mene ima 58 godina. Iako dnevnica za slaganje slame i sena u prikolice i u kamare iznosi 3.000 dinara, plus hrana i piće kao na slavi, mladi to izbegavaju, a rade samo penzioneri- objašnjava Ilić za Kurir.Majstorima i hiljadu evraPotpredsednik Građevinske komore Goran Rodić ističe da tokom leta na građevinskim radovima može da se zaradi i 1.000 evra mesečno.- Majstorska dnevnica se kreće između 25 i 40 evra, dok obični fizikalci mogu da zarade oko 20 evra dnevno i dobijaju hranu. Kvalifikovani radnici, poput dobrih parketara, keramičara i vodoinstalatera, zarađuju i više od 1.000 evra. Većina njih radi na crno jer im se isplati da s biroa za nezaposlene dobijaju dodatni novac, a gazdama ide u prilog da ih drže jer im ne uplaćuju doprinose - kaže on.
Služba za zapošljavanjePOSLA IMA SVUDAU Nacionalnoj službi za zapošljavanje ističu da je tokom leta najveća potražnja za sezonskim poslovima u poljoprivredi, proizvodnji i preradi hrane, ugostiteljstvu i građevinarstvu.- U oblasti poljoprivrede traži se pomoćno osoblje za preradu hrane, voća i pečuraka, radnici u hladnjači, berači... Zidari, tesari i armirači najtraženiji su u građevinarstvu, dok su u trgovini i turizmu potrebni prodavci, recepcionari, konobari, pomoćni radnici za rad u kuhinji, higijeničari i pekari - kažu u NSZ.
