Šta bismo bez Južnog toka. Od sinoć to nije hipotetičko pitanje. Kako sada stvari stoje, srpski privrednici i građani ostaće bez projekta koji je trebalo da Srbiji obezbedi stabilno snabdevanje gasom. To neće proći bez posledica ni po građane, a ni po privredu.
"Otkazivanje ne ide u prilog stabilnosti, ide u prilog neizvesnosti i riziku. To znači da se suočavamo sa određenim troškovima. Sav trošak nestabilnosti energetskog sistema može da se prevali preko rasta cena na građane i na privredu Srbije", kaže za N1 Siniša Ostojić.
Ekonomista Saša Đogović navodi da je Srbija sada manje atraktivna u odnosu na one koji su energetski obezbeđeni.
Srbija godišnje troši manje od dva miliona kubika gasa. Koliko bi tačno moglo da košta privredu i građane, niko se ne usuđuje da proceni. Delom i zato što Srbija i danas živi bez južnog toka. Urednik u Novom Magazinu Mijat Lakićević podseća na energetski sporazum Srbije i Rusije kojim je dat NIS u, kako kaže, zamenu za Južni tok.
"Tu je dakle Južni tok bio neka vrsta goluba na grani, a NIS se pokazao kao vrabac u ruci, pri čemu smo mi uz vrapca dali i polje žita. Praktično smo budzašto dali naše naftne i gasne rezerve".
(N1info)
