BEOGRAD - Za dve godine Srbija je zlatne rezerve povećala za skoro dve i po tone.
Naše blago u plemenitom metalu poraslo je u ovom periodu sa 14,9 na 17,4 tone. To nas po količini ove dragocenosti svrstava na prvo mesto među bivšim jugoslovenskim republikama, a na treće mesto u regionu, posle Grčke i Bugarske.
Devizne rezerve Narodne banke Srbije su na kraju novembra iznosile 10,27 milijardi evra. Najveći deo deviznih rezervi, oko 69 odsto, Srbija drži u hartijama od vrednosti evropskih zemalja poput SAD, Nemačke, Francuske, Belgije, Holandije... Sa zlatom se postupa mudro i konzervativno, u njemu se drži oko pet odsto deviznih rezervi, a to je ono što se Srbiji i preporučuje.
Centralna banka tako smanjuje rizik deviznih rezervi jer nije dobro svu aktivu držati u istom obliku i na jednom mestu. Zlato takođe štiti od inflacije koja u evrozoni može pojesti prinos koji NBS ostvaruje na hartije u evropskim zemljama. Ovaj plemeniti materijal se u Srbiji čuva u obliku zlatnih poluga, zlata na računima centralne banke u inostranstvu i kovanog zlata. Najveći deo je u zemlji, dok se mali deo čuva u inostranstvu. Centralna banka ga je kupovala isključivo na domaćem tržištu od Rudarsko-topioničarskog basena "Bor".
"Poslednjih godina NBS nije prodavala zlato iz deviznih rezervi, već je povećavala njegovu količinu. Od izbijanja finansijske krize imamo izražen takozvani sejf heven efekat zlata (sigurno utočište za ulaganje), pa smo kod centralnih banaka imali trend rasta učešća ovog plemenitog metala. Zlato u deviznim rezervama služi kao zaštita od inflacije na duži rok, da osigurava prinos, omogućuje smanjenje rizika deviznih rezervi, ali i daje jemstvo poverenja u centralnu banku posebno u vremenima krize", kažu u NBS.
"Oko 22 odsto deviznih rezervi čine sredstva koja su plasirana u vidu depozita i to najvećim delom kod centralnih banaka najrazvijenijih zemalja, dok manji deo čine plasmani kod međunarodnih finansijskih institucija, kao i prvoklasnih inostranih banaka minimalnog kompozitnog kreditnog rejtinga AA-, na osnovu ocene kreditnog rejtinga vodećih svetskih rejting agencija (Mudis i Standard end Purs), a u skladu sa principima sigurnosti i likvidnosti", navodi NBS.
Budući da je od juna ove godine došlo do značajnih netipičnih promena u visini kamatnih stopa na međunarodnom finansijskom tržištu, posebno na instrumente u evrima, odnosno do njihovog ulaska u negativnu zonu, od tada se na plasmane deviznih rezervi ostvaruju minimalni prinosi. NBS nastoji da u što većoj mogućoj meri izbegne plasmane po negativnim kamatnim stopama uz uvažavanje osnovnih načela upravljanja deviznim rezervama - sigurnosti i likvidnosti.
"Prilivi u devizne rezerve NBS se ostvaruju po raznim osnovama, među kojima su najznačajniji prilivi po osnovu emisije državnih hartija od vrednosti Srbije, korišćenja kredita, privatizacije, izdvajanja devizne obavezne rezerve banaka, donacija, naplate kamata i kupona, kao i intervencijama na MDT međubankarskom deviznom tržištu - kupovinom i dr. Pored toga značaj izvor rasta deviznih rezervi predstavlja otkup zlata od domaćih proizvođača (RTB Bor)", ističu u NBS.
(Večernje novosti)
