BEOGRAD - Država zasad ne nudi rešenje za kredite u švajcarcima, pa su građani, njih 21.785, prepušteni sebi i pregovorima s bankama, koje su ih pozvale da dođu na dogovor. Kurir je kod finansijskih stručnjaka proverio koje su trenutne mogućnosti zaduženih u francima.Posle sastanka Udruženja banaka Srbije, bankari su saopštili da i dalje važe olakšice koje su uvedene posle preporuka Narodne banke Srbije 2013. Tad su banke ponudile da se mesečne rate klijenata smanje od 12 do 19 odsto u naredne tri godine, odnosno da se obračunavaju na osnovu kursa koji je važio kad su krediti uzeti. Razlika, odnosno to smanjenje rate, neće biti oprošteno i moraće da se otplati na dva načina - dužim rokom otplate za period kad su rate bile smanjene ili dodavanjem inicijalnom dugu i podelom na rate.Na primeru rate od 500 CHF, to je 2013. značilo umanjenje 60 do 95 franaka. S obzirom na to da poslednji rast franka posle 2013, odnosno pre nedelju dana, smanjenje rata bilo bi još veće, ali, opet, ta razlika ne bi nestala, već bi morala da se plati. Ovo rešenje znači da dužnici dobijaju predah i nadaju se da će franak oslabiti i doći na nivo iz 2007. ili 2008, što nije nemoguće s obzirom na to da je reč o kreditima na 20-30 godina.Opcija je i konverzija kredita u evro, ali to znači da treba zaboraviti sve što ste otplatili dosad i krenete da vraćate kredit ispočetka. Naravno, opasnost divljanja franka više ne postoji. Ova dva rešenja ne podrazumevaju bilo kakvu pomoć države, a ako bi ona rešila da na neki način pomogne onda bi to verovatno podrazumevalo neki model konverzije, gde bi država ili banke preuzele deo gubitka građana.Stav banaka o rešenju problema kredita u švajcarskim francima je očekivan, navodi Dejan Gavrilović iz udruženja građana „Efektiva“. On je istakao da postoji mala grupa banaka koja ima mali broj kredita u švajcarskim francima i koja ne želi da se odrekne zarade.Ostaje da vidimo kakav će biti odgovor NBS jer su najavljeni razgovori za sledeću nedelju - kaže Gavrilović i dodaje da ako ne bude ponuđeno sistemsko rešenje, sledeća instanca biće sud.
Iskustva klijenata koji su uzeli kredite u švajcarskoj valutiZa dan izgubili 200.000 dinaraOMOLJICA - Imali smo na računu 1,2 miliona dinara, što je bio ukupan naš dug po kreditu. Međutim, službenici su nam prvo rekli da sačekamo, to je trajalo četiri sata, a onda da je sistem pao i da dođemo sutra. To je bio dan kad je švajcarac ojačao 20 odsto prema evru. Sutradan su nam tražili da vratimo 229.000 više - pričaju Jasmina i Bogoljub Đukanović iz Omoljice.Oni su Kuriru dostavili izvode na kojima se vidi da je na računu bilo 1,2 miliona, što je bilo dovoljno da vrate ceo kredit.- Muž je odlučio da se prijavi za otpremninu kako bismo ga otplatili. Toga dana mu je legao novac na račun i ujutru smo otišli u banku da nam samo preknjiže iznos na partiju kredita i reše nas bede, a oni su nas zavlačili četiri sata! Sutradan su se smejali - kaže Jasmina.Kredit od 23.900 švajcaraca ili 2,050 miliona dinara Đukanovići su uzeli 2006. godine, a do maja prošle godine banci su uplatili 3,7 miliona.Jedva smo i dosad plaćali rate. Muž mi je sad na birou, a nova rata stiže za nedelju dana - rezignirano kaže Jasmina.
Prodala stan da plaća kreditBEOGRAD - Beograđanka Dušanka Kraguljac prodala je svekrvin stan kako bi mogla da plaća stambeni kredit u švajcarskim francima jer je ostala bez posla. Dušanka je zajam od 70.000 franaka ili 43.000 evra ili oko četiri miliona dinara podigla pre sedam godina i do danas je u dinarima isplatila više od toga, ali banci i dalje duguje 36.000 franaka ili isto toliko evra. Rata joj je preko noći porasla sa 520 na 644 evra. Kad su banke ranije ponudile mogućnost konvertovanja kredita iz franka u evro, nije mogla da iskoristi tu mogućnost jer je ostala bez posla, a banka je tražila ponovo kompletnu dokumentaciju.- Tražili su dokumentaciju kao za novi kredit, a ja nisam više mogla da ispunim uslove. Dotad sam koristila sve mogućnosti i grejs period dva puta, ali ne vredi. Sve je to malo prema onome što dugujem - navodi ona.
Moguća rešenja u SrbijiBez pomoći države- vratiti stan banci, čime prestaje agonija, ali ostaje se bez stana, a i dug ne može da se namiri 100 odsto- nastaviti s otplatom, što znači da nema gubitka, ali otplata postaje nemoguća- prebacivanje kredita u evre, čime se smanjuje rata i rizik skokova franka, ali se ukupan dug povećava- smanjenje rate u naredne tri godine 12-19 ili više odsto, s tim što se razlika otplaćuje posle tog rokaUz državnu pomoć- prebacivanje zajma u evre po kursu u vreme uzimanja kredita, a država nadoknađuje bankama kursnu razliku ili je po dogovoru snose banke- prebacivanje zajma u evre po kursu pre drastičnog skoka franka krajem prošle nedelje (15.januar), a država nadoknađuje bankama kursnu razliku- prebacivanje zajma u evre po važećem kursu, uz nižu kamatu, što će omogućiti privremeno manju ratu, opet uz pomoć države bankama
