icon-checkicon-closeicon-commentsKurir_icon_fonts_template-38Kurir_icon_fonts_template-37icon-downicon-erroricon-galleryicon-homeicon-infoicon-logouticon-nexticon-passwordicon-plusicon-previcon-reacticon-searchicon-soc-fbicon-soc-gplusicon-soc-insicon-soc-mailicon-soc-rssicon-soc-twittericon-soc-vibericon-soc-wupicon-soc-ytKurir_icon_fonts_template-34Kurir_icon_fonts_template-33icon-totopicon-usericon_reactsoc-viber

Najnovije vesti

Espreso.rs


Adria media

INDUSTRIJSKA ŠPIJUNAŽA: Kad zaposliš sokola da sruši orla
Foto: Sh

Primeri zaposlenja u Srbiji

INDUSTRIJSKA ŠPIJUNAŽA: Kad zaposliš sokola da sruši orla

Biznis
Firma ubaci svog čoveka u suparničku firmu na konkurs za posao, a kada počne da radi, dostavlja im podatke. Farmaceutska i auto-industrija za podatke o konkurenciji daju milione

BEOGRAD - Firme u Srbiji špijuniraju konkurenciju tako što kod nje zaposle svog čoveka ili instaliraju softver u tuđu IT mrežu i tako dobijaju poverljive podatke, a koriste i prisluškivanje, koje se teško otkriva i dokazuje, saznaje Kurir.

Za podatke dobijene kroz industrijsku špijunažu kompanije u Srbiji, pre svega one u automobilskoj i farmaceutskoj industriji, spremne su da plate hiljade evra. 


Klonovi

Čovek je najčešća meta špijunaže, kaže sagovornik Kurira upoznat sa ovakvom praksom u Srbiji.
- Firma pošalje svog čoveka u suparničko preduzeće na konkurs, spremi ga da dobije posao, a kada se tamo smesti, šalje im podatke. Ili pošalje „klona“, čoveka koji se predstavi kao zastupnik nekog preduzeća koje želi da ostvari poslovnu saradnju, da nešto od njih kupi ili proda. Tako se, na primer, saznaju cene i uslovi plaćanja kod drugih - navodi naš sagovornik.

U poslednje vreme se sve češće u IT mrežu konkurencije ubacuje softver koji prikuplja i šalje podatke i mejlove. Špijunirana firma i nije svesna da se to dešava.

Posledice

Na pitanje kako firme mogu da otkriju špijunažu, Mladen Raonić, ekspert za korporativnu bezbednost, objašnjava da one to obično saznaju tek posle više meseci i godina, a vidi se po padu tražnje njihove robe ili kada neko pre njih plasira isti proizvod ili primeni isti  marketinški potez.
- Postoji niz bezbednosnih tehnika da se zaštite. Takođe, tu je i edukacija radnika da sve informacije dobijene na internim sastancima zadrže za sebe. Kod nas se menadžeri hvale u društvu i tako iznose važne informacije - navodi on.

 

Korporativna bezbednost
SAMO 20 FIRMI ZAŠTIĆENO

Dragan Trivan, vlasnik agencije „Protekta“, koja se bavi poslovima zaštite korporacija od poslovne špijunaže, kaže da je veliki korak u Srbiji učinjen formiranjem Srpske asocijacije menadžera korporativne bezbednosti: - U razvijenom svetu je ovo uobičajena praksa i bezbednosna svest je prisutna kod vlasnika kapitala i top menadžmenta, dok je kod nas takva praksa nedovoljno razvijena iako su rizici veliki.

 

Činjenice
NIŠTA BEZ ŠPIJUNA

- industrijska špijunaža je krađa ili dobijanje informacija od konkurentske firme dozvoljenim ili nedozvoljenim sredstvima kako bi se povećao profit i eliminisala konkurencija

- do poverljivih podataka u Srbiji se može doći i regularnim putem - preko sajmova, prezentacija, sastanaka, jer mnoge firme ne znaju šta ne smeju da otkrivaju

- 95 odsto informacija u svetu dobija se preko ljudi iz konkurentskih kuća

 

NAJTRAŽENIJI PODACI

- marketinške kampanje
- novi proizvodi i cene
- prihodi od prodaje
- broj zaposlenih, njihove plate i ugovori
- kako se rešava višak zaposlenih
- tenderi i unutrašnje nabavke

 

NOVO! Od sada možete da komentarišete i na Kurir Viberu!
Pridružite nam se, podelite svoje mišljenje!

RAZMENA SADRŽAJA

Inicijalizacija u toku...