BEOGRAD - U prisustvu više stotina posetilaca i učesnika juče je u hotelu „Radison blu“ završen prvi multikongres „Srpske vizije“ (Serbian visions), na kome su, kako su poručili organizatori, napravljeni prvi koraci u saradnji građanskog sektora i privrede.Tokom dva dana ove manifestacije, čiji su medijski pokrovitelji „Adrija medija grupa“ i Kurir, građani, predstavnici nevladinih organizacija (NVO) i privrednici kroz razmenu iskustava shvatili su da moderna privreda i društvo ne mogu jedno bez drugog. Organizatori, Nemačko-srpsko privredno udruženje i Privredna komora Srbije (PKS), nadaju se da je ovo samo početak i da će se manifestacija, koja podrazumeva da se na jednom mestu u dva dana deset sati dnevno održavaju dvočasovni manji susreti, održavati svake godine. Martin Knap, izvršni direktor Nemačko-srpskog privrednog udruženja u Beogradu, poručio je da će ovo udruženje ostati u kontaktu sa NVO tokom cele godine, a već sada počinju pripreme za održavanje multikongresa u 2016. godini.Inače, iako država o NVO vodi malo računa, a građani ih slabo prate, pogled na rezultate ovih udruženja govori da bi svi mogli od njih da nauče - država gde su problemi građana i kako ih rešiti, privreda kako doći do novih ideja i novca, a građani kako da svoj život učine boljim i bogatijim.U prilog tome govori i predavanje niške NVO Eneka. Oni su do sada pomogli skoro 500 građana u opremi za razvoj biznisa. Milivoje Jovanović iz ove NVO kaže da će ove godine pomoći 100 preduzetnika i 1.300 radnih mesta. U malim firmama u Srbiji, kako kaže, radi 75 odsto zaposlenih u celoj zemlji: „Preduzetnicima i malim firmama treba mala pomoć, često po nekoliko hiljada evra, a nije tačno da nema novca. Firmama u restrukturiranju država godišnje da stotine miliona evra, zašta može da se otvori 50.000 firmi, što znači bar 100.000 novih radnih mesta.“
RAČUNOVODSTVO Pod hitno završiti Centralni registar BIROKRATIJA KOČI REFORMERačunovođama nije bila potrebna publika, sami su je napravili. Novi propisi, kako navode, povećali su troškove privredi, a njima zakomplikovali posao. Birokratija, dodaju, koči reforme i ponižava i građane i privredu samo da bi opstala.- Plaše se da će ostati bez posla i usporavaju objedinjenu naplatu poreza i doprinosa, sistem koji je prošle godine povećao naplatu poreza na plate za 21 milijardu. Pod hitno se mora završiti baza podataka Centralnog registra osiguranika u skladu sa bazama podataka Poreske uprave, Fonda PIO i RFZO - poručila je Snežana Mitrović, viši savetnik Saveza računovođa i revizora Srbije.
CENTAR EDUKA HUMANA - ZNANJE KAKO ĆE SE TRGOVATI ZEMLJOMMali broj učesnika i izostanak, više puta pozvanih, udruženja poljoprivrednika na tribini „Trgovina poljoprivrednim zemljištem“ možda najbolje govore koliko se ovoj temi pridaje malo značaja. A trebalo bi jer se, prema rečima Stele Strsoglavec, konsultanta za održivi razvoj Centra za obrazovanje odraslih Eduka humana, Srbija potpisivanjem SSP sa EU obavezala da strani kupci zemlje ne budu diskriminisani:„Domaći investitori, posebno mali poljoprivrednici, ne mogu da budu ravnopravni u tržišnoj utakmici, zbog problema sa sprovođenjem zakona moguća je promena namene kupljenog zemljišta, a niske ekološke takse u Srbiji idu naruku onima koji ne žele da primenjuju dobre poljoprivredne prakse.“
