BEOGRAD - Na novoj listi vodećih 15 zemalja Evrope po broju radnih mesta stvorenih iz direktnih stranih investicija (SDI) po glavi stanovnika, Srbija je zauzela peto mesto, dok je 2013. bila prva, prema istraživanju o atraktivnosti Evrope za investicije koje je sprovela revizorsko-konsultantska kompanija ErnstYoung (EY).
U Srbiji je u prošloj godini registrovano 5.104 radnih mesta stvorenih iz SDI, što je 0,0708 odsto po glavi stanovnika, a ispred nje su Makedonija, Irska, Slovačka i Bugarska.
Najviše investicija ostvareno je u Velikoj Britaniji, Nemačkoj i Francuskoj.
- Dok se trendovi najaktuelnijh destinacija menjaju iz godine u godinu, pa tako zapadna Evropa postaje trend i prestiže Kinu i Severnu Ameriku, u zemljama jugoistočne Evrope se i dalje procentualno po glavi stanovnika otvara najviše radnih mesta - objašnjava rukovodeći partner kompanije EY u Srbiji, Bosni i Hercegovini i Crnoj Gori, Stiven Fiš.
Istraživanje je pokazalo da su SDI upućene ka Evropi dostigle novi rekord u 2014. godini, sa investiranih 305 milijardi dolara i godišnjim rastom od 36 odsto.
Lani su 43 evropske zemlje (uključujući Rusiju i Tursku) imale su 4.341 investicioni projekat, što je za 10 odsto više nego što je zabeleženo u 2013. godini.
Na taj način, u 2014. godini otvoreno je 185.583 novih radnih mesta što je rast od 12 odsto u poređenju sa prethodnom godinom.
Rezultati 13. po redu istraživanja o atraktivnosti Evrope za investicije koje je sprovela kompanija EY, ukazuju na to da je zapadna Evropa privukla polovinu svih svetskih investicija u toku 2014. godine, što je rast od pet odsto u odnosu na 2013.
Ovim rezultatom, Evropa je prestigla Kinu koja trpi pad investicionih projekata od šest odsto, i tako postala najatraktivnija destinacija za strane investicije.
Rast investicija u region Severne Amerike sa 31 na 39 odsto postavio je ovaj region na drugo mesto po atraktivnosti na globalnom nivou, dok je Kina pala sa prvog na treće mesto.
Istraživači su zaključili da je ekonomski oporavak, praćen opadajućim trendom vrednosti evra i nižim cenama energenata, pomogao oživljavanju privlačnosti sektora proizvodnje u Evropi.
Proizvodnja je dovela do rasta direktnih stranih investicija od 20 odsto i istog tolikog rasta u vidu broja radnih mesta.
Usluge su imale različite rezultate - znatan rast su postigli softverski projekti (27 odsto), finansijsko posredovanje (37 odsto) i administracija (15 odsto).
Sa druge strane, sektor poslovnih usluga imao je pad od 24 odsto, a prati ga sektor istraživanja i razvoja sa padom od jedan odsto.
Ako se posmatra poreklo investicija, evropske kompanije odgovorne su za polovinu (51 odsto) investicionih projekata upućenih ka Evropi, dok je četvrtina investicija stigla je od multinacionalnih kompanija iz SAD.
Po broju upućenih stranih investicija u 2014. slede kineske kompanije sa 210 projekata, što je rast oko 40 odsto u odnosu na prethodnu godinu i jasno ukazuje na nove politike koju kineska vlada sprovodi u cilju sticanja inostrane tehnologije, brendova i resursa radi povećanja domaće proizvodnje i usluga, navedeno je u saopštenju.
U analizi predstojećih trendova navedeno je da 59 odsto investitora pozitivno gleda na perspektivu Evrope u naredne tri godine, ali samo 32 odsto rukovodilaca ima planove da počne ili proširi posao u Evropi tokom naredne godine.
Strani investitori vide birokratiju (20 odsto) i spor ekonomski rast (17 odsto) kao najveće nedostatke Evrope, dok su geopolitička nesigurnost evropskih granica (11 odsto) i velike deficiti (11 odsto) navedeni kao mnogo manji nedostaci.
- Poboljšanje u relativnoj investicionoj privlačnosti Evrope nije posledica samo ekonomske stabilizacije i oporavka Evrope, već i velike nesigurnosti novonastalih tržišta i njihove sposobnosti da nastave trend rasta postignut tokom decenije - izjavio je jedan od autora izveštaja, Mark Lermite.
On je dodao da su niže cene energenata, slabiji evro i kvantitativne olakšice dodatni podsticaji za ulaganje u Evropu i da su dovele do stvaranja oko 200.000 novih radnih mesta širom kontinenta.
- Ovo je veoma ohrabrujući podatak jer je zaposlenost jedan od ključnih pokretača rasta - zaključio je Lermite.
