BEOGRAD - Građani koji ne mogu da otplaćuju rate, banke koje nemaju nikakve šanse da od njih izvuku novac za odobrene kredite, ali i kompanije koje bi te zajmove otkupljivale imali bi koristi ukoliko bi država omogućila prodaju problematičnih kredita pravnim licima izvan bankarskog sektora.Prodaja nenaplativih kredita građana i privrede kompanijama koje bi ih naplaćivale umesto banaka mogla bi da zaživi od početka sledeće godine, pošto bi zakon o rešavanju problema nenaplativih kredita trebalo da bude gotov do kraja ove godine.
Trgovanje- Pored formiranja banke za loše kredite, trebalo bi omogućiti da i druge firme mogu da otkupljuju problematične kredite uz određeni popust i da njima trguju. Banka bi, zavisno od stepena rizika, naplatila određenu sumu inače nenaplativog kredita. Taj koji kupuje kredit veruje da će moći da naplati dugovanja i preuzima ulogu kreditora. Na primer, banka potražuje od građanina još 70.000 evra. Pošto ne može da naplati taj kredit, ona ga prodaje nekoj kompaniji za 50.000 evra. Ona otpisuje onih 20.000 evra, jer ako to ne uradi, onda gubi sve - objašnjava Hasan Hinić, profesor na Beogradskoj bankarskoj akademiji, i dodaje da je na taj način banka rešila problem.Iako je od banke kupio kredit jeftinije, za svega 50.000 evra, kupac ima sva zakonska prava da naplati od građanina ili privrednika 70.000 evra.- Firma kupac je uzela kredit jeftinije jer i dalje rizikuje. Kad se to desi, građanin ne može da prođe lošije, već samo bolje. Novi kreditor može da napravi povoljniji aranžman s građaninom. Može da pregovara sa građaninom da mu isplati manje od 70.000 evra, jer sve što dobije iznad 50.000 evra, za koliko je kupio kredit, on zarađuje - ističe Hinić i naglašava da bi kupci problematičnih kredita mogla biti sva pravna lica koja imaju viška novca.Realan kapitalProdajom nenaplativih kredita firmama van bankarskog sektora bile bi oslobođene milijarde evra, koje bi banke mogle da daju privredi i stanovništvu.- Veća ponuda novca na tržištu dovela bi i do toga da se krediti mogu odobravati s nižim kamatama. Bankarski sektor bi bio iščišćen. Znalo bi se koliki je stvarni kapital banaka, jer bankama nije odgovaralo da procene da je neki kredit problematičan pošto bi tada morale da rezervišu veću sumu novca kod Narodne banke Srbije - kaže Hinić.
